АНАЛИЗА ПОТРЕБА И ДОСТУПНИХ УСЛУГА УСМЕРЕНИХ НА ЗАШТИТУ МEНТАЛНОГ ЗДРАВЉА У ГРАДУ УЖИЦУ

У циљу бољег разумевања локалног контекста који је везан за Град Ужице а који се тиче система заштите менталног здравља, удружење „Центар за унапређење менталног здравље – ЦеУМ” спровео је анализу доступних услуга, потреба, изазова, као и прописа који уређују ову област. Целовит документ Анализа и предлог практичне политике за заштиту менталног здравља у Граду Ужицу биће постављен на сајту Цеума.

Анализа је спроведена циљу унапређења система менталног здравља, а у оквиру пројекта „Мапирање локалних ресурса за подршку менталном здрављу у Ужицу“  кроз програм Донације за покретање нових идеја и развој организација.

Изазови у заштити менталног здравља у Ужицу

Када је реч о кључним изазовима везаних за заштиту менталног здравља у Граду Ужицу, испитаници издвајају недостатак превентивних програма подршке, посебно за млађу популацију, где су професионалци фокусирани на решавање ургентних потреба, и на реаговање када проблеми ескалирају. Овај изазов посматрају у контексту недостатка специјализоване установе која се бави искључиво пружањем услуга из области очувања менталног здравља, као што би био Центар за заштиту менталног здравља.

“Недостаје превентива, не бавимо се уопште превентивом зато што смо затрпани проблемима. Да би имао превентиву не треба повећавати број дечијих психијатара већ су потребни стручни сарадници, решавамо проблеме али не треба фокус стављати на решавање проблема већ би било много боље да радимо на превенцији и раној интервенцији”.

Испитаници су сагласни да доносиоци одлука како на нивоу државе, тако и на локалу, иако су декларативно заинтересовани за тему заштите менталног здравља, мало раде на системском уређењу ове области. Услуге које се пружају у оквиру државног система често нису на адекватан начин интегрисане, па као додатни изазов наводе недостатак политика и прописа којим би се заштита менталног здравља издвојила као посебна област, што би последично додатно олакшало и праћење напретка и ефеката различитих мера и услуга на саме кориснике.

Иако су ресурси за пружање подршке из области ментално здравља ограничени, испитаници су сагласни да би са бољом организацијом актуелно доступних људских ресурса могло пуно више да се постигне него што је то тренутно случај.

“Мој утисак је да би са постојећим кадром ово могло много боље да функционише, међутим нема добре воље и нема организације, нама се нико не бави. У оквиру постојећих ресурса ово би могло другачије да изгледа. Сваки психијатар би могао да одабере једну област којом ће да се бави (може и по афинитету) па би поред тога што би радио као психијатар при болници, један дан у недељи радио у саветовалишту за неурозе у Дому здравља, други дан на болестима зависности, трећи дан поремећаји исхране, итд… Да се само по један дан одвоји за амбулантни рад кроз саветовалиште. Да се искористе постојећи ресурси, да се боље структурира и организује рад у оквиру постојећих ресурса”.

Оно што испитаници такође препознају као изазов је да иако је претходних година у Граду Ужицу покренуто више иницијатива и имплементирани различити иновативни програми усмерени на ментално здравље, да су они ограничени трајањем самог пројекта, а да се након његовог завршетка ретко наставља са позитивним примерима праксе, пре свега услед ограничења у дугорочном финансирању.

Што се тиче специфичних циљних група, испитаници из система социјалне заштите посебно наводе кориснике психијатријских услуга, за које не постоје специјализоване услуге, па и оне које нису намењене само овој циљној групи, нису им у довољној мери доступне ни прилагођене, пре свега због стигматизације која прати особе са потешкоћама из области менталног здравља.

Препоруке

На основу реализованог истраживања, ЦеУМ наводи Препоруке за унапређење политика и праксе за унапређење система заштите менталног здравља у Граду Ужицу. Потребно је:

–  развијати и спроводити превентивне и психоедукативне програме и услуге за различите циљне групе, са фокусом на млађу популацију, а додатно развити систем одрживог финансирања ових услуга;

– повећати број стручног кадра, односно обезбедити довољно људских и финансијских ресурса како би се одговорило на идентификоване потребе из области заштите менталног здравља;

– унапредити локални нормативни оквир када је у питању заштита менталног здравља, дефинисати локалну стратегију унапређења менталног здравља, а додатно развити недостајуће стандарде како би се формализовало пружање услуга у систему социјалне заштите, те обезбедила већа доступност и видљивост;

– дефинисати процедуре и протоколе за међусекторску сарадњу и упућивање на услуге усмерене на ментално здравље између различитих система; 

– развијати кампање за подизање свести локалне јавности о важности бриге о менталном здрављу и механизме информисања заједнице о доступним услугама, али и кампање које би имале за циљ дестигматизацију особа које имају потешкоће у области менталног здравља;

– у оквиру постојећих ресурса унапредити организацију и координацију унутар и између различитих система подршке, како би се унапредила ефикасност и доступност услуга заштите менталног здравља;

– уложити додатни напор за реализацију мера дефинисаних Програмом заштите менталног здравља, пре свега оснивање специјализоване установе као што је Центар за заштиту менталног здравља, кроз коју би се на интегрисан и систематичан начин пружале услуге усмерене на различите циљне групе.

 

Остале вести