Обука за организације цивилног друштва које раде са децом и за децу

–  Од предрасуда и стереотипа до дискриминације и насиља

Ужички центар за права детета реализовао је онлајн обуку „Од предрасуда и стереотипа до дискриминације и насиља“, 28. јуна 2024. за 30 професионалца организација цивилног друштва из Србије. Обука је за циљ имала освешћивање и оснаживање полазника и полазница да препознају, адекватно реагују у ситуацијама кршења права на недискриминацију;  превентивно делују; освесте сопствене улогеи одговорности у препознавању, заустављању и превенцији дискриминације.

Обука се односила на кључне теме – недискриминација као људско право и право детета, недискриминација у националном законодавству, одређење дискриминације, врсте и облици дискриминације, мере афирмативне акције, посебни облици дискриминације у васпитно-образовном систему, поступање у случају дискриминације, превенција дискриминације, улога ОЦД у превенцији и заштити права детета на недискриминацију, интегрисање недискриминаторне политике у рад ОЦД.

Евалуација обуке показује да су учесници изузетно задовољни и да обуку процењују корисном, примењивом, интересантном. Истичу да је добро то што обука обилује бројним примерима дискриминације, да је анализа појединачних примера допринела бољем разумевању феномена, али и начина реаговања и превенције. Иако у онлајн формату, динамици обуке и остваривању исхода су допринели разнолики облици рада – теоријска основа, дискусија, рад на примерима и проблемским ситуацијама, видео материјали кратки упитници за проверу знања, вештина и ставова.

Одређење дискриминације

Зашто је важно знати шта је дискриминација?

Широка употреба овог термина довела је управо до тога да често нешто назовемо дискриминацијом – а да то заправо и није, а исто тако одређену ситуацију не препознамо као дискриминацију када то она заиста јесте.

Зато је важно знати:

• шта је дискриминација, како настаје, који све облици постоје;

• шта препознаје наш законодавни систем и међународни уговори (Kонвенција о правима детета) и како нас штитe;

• како да је препознамо и шта можемо да урадимо.

Шта је дискриминација?

Дискриминација је свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства које се заснива на неком недозвољеном разлогу и има за циљ или последицу угрожавање или онемогућавање људских права и основних слобода.

Дискриминација представља поступање којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање чињења у односу на лице или групе лица, а који се заснива на неком личном својству.

Из овога следи да дискриминација не представља само поступање које доводи до кршења неког права, већ да је она и пропуштање чињења од стране носиоца одговорности, које је изазвало кршење права појединца или групе (нпр. наставник слабовидом детету даје тест написан величином слова коју дете не може да прочита (као за све друге) – наставник је пропустио да прилагоди тест здравственом стању детета и тиме га ставио у неравноправан положај.

Да би нешто била дискриминација потребно је буде подстакнуто одређеним личним својствима:

раса, боја коже, преци, држављанство, статус мигранта, национална припадност или етничко пореклo, језик, верска или политичка убеђења, пол, родни идентитет, сексуална оријентација, имовно стање, социјално порекло, здравствено стање, сметње у развоју и инвалидитет, осуђиваност, старосна доб, изглед, чланство у политичким, синдикалним и организацијама … и тако даље.  

Дискриминација јесте неједнак третман заснован на личном својству, односно: неједнако поступање према једнакима. Али, дискриминација је и једнако поступање према неједнакима!

Ова слика да добар начин  приказује дискриминацију –  једнаког поступања према неједнакима!

Шта су мере афирмативне акције?

Дискриминацију не треба мешати са мерама афирмативне акције!  Смисао и крајњи циљ гаранције права на заштиту од дискриминације је успостављање праведног друштва у којем сви људи уживају своја права. Да би уживала права на исти начин као и друга деца, некој деци је потребна већа подршка (или другачији облици подршке), посебно оној која немају исте стартне позиције и којој је потребно више ресурса како би превазишла постојећи јаз и изашла из маргинализације.

Ове слике добро илуструју праведност у поступању.

Да би се остварила једнакост и свој деци обезбедиле једнаке могућности да уживају сва призната права и ресурсе којима заједница располаже, неопходно је предузимање посебних мера намењених деци из осетљивих и маргинализованих група. Значи, постоје одређене мере према групама које се због своје угрожености свесно стављају у повлашћен положај, да би се на тај начин анулирала њихова дискриминисаност. Такве мере називамо мере афирмативне акције.

Истраживања по питању дискриминације деце

Налази из Посебног извештаја о дискриминацији деце, Повереника за заштиту  равноправности указују на следеће:

  1. Деца су најчешће дискриминисана у образовном систему. (То не изненађује будући да је то систем у коме деца бораве четвртину, односно трећину дана.)
  2. Дискриминацији су изложена најчешће деца ромске националности и деца са сметњама у развоју и инвалидитетом.
  3. Дискриминација се најчешће огледа у томе да установе нису предузеле благовремене и адекватне превентивне мере, а изостајала је и адекватна реакција одговорних лица (пропуштање чињења).
  4. Деца ромске националности су често жртве дискриминаторног вршњачког поступања.
  5. У значајној мери су присутни стереотипи и предрасуде према младима, припадницима ЛГБТ популације, што за последицу има насиље и дискриминаторна понашања према њима. Нека истраживања указују на то да нешто мање од половине  средњошколаца има „хомофобичне“ ставове (сваки четврти је става да они заслужују батине). Средњошколци имају највећу социјалну дистанцу према: ЛГБТ популацији, затим према етничким мањинама – Албанцима и Ромима, али и према мигрантима, што указује на постојање етничких стереотипа међу младима.

 

 

Обука је реализовна у оквиру пројекта ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији кога подржава Делегација Европске уније у Србији, а спроводи Београдска отворена школа и партнери.

Ужички центар за права детета је Регионални ЕУ ресурс центар за организације цивилног друштва западне и југозападне Србије.   

Остале вести