Београд, Ниш, Нови Сад, Ужице, Бор, Рековац, Пландиште, Трговиште, Топола, Ћуприја, Сјеница, Врање – у свим овим, али и многим другим градовима и општинама широм наше земље постоји мање или веће цивилно друштво које се суочава са бројним проблемима и које се кроз активизам и заговарање залаже за њихово решавање и унапређење квалитета живота у заједници. Организације цивилног друштва претежно делују на локалу, пре свега у урбаним срединама и већим регионалним територијама широм Србије, са концентрацијом у Војводини и београдском региону – то потврђују и резултати истраживања „Зачарани кругови – праксе, препреке и потребе организационог развоја организација цивилног друштва у Србији“, које је недавно спровела Београдска отворена школа (БОШ) у оквиру програма „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“.
Истраживање је било фокусирано на мапирање тренутних капацитета организација цивилног друштва и давање препорука шта је све потребно како би организације оствариле своје визије развоја и утицаја на окружење у којем делују. Иако управо окружење за деловање организација цивилног друштва није на задовољавајућем нивоу, тренд пораста организација цивилног друштва је константан и приближава се броју од 40.000 регистрованих.
Резултати показују да приступање Србије Европској унији чини део активности великог броја анкетираних организација (67%) и оне су добро информисане о политикама ЕУ које се односе на области у којима делују. Углавном су то теме из области образовања, науке и културе, затим заштите животне средине, владавине права, безбедности и транспарентности и, коначно, социјалне политике и запошљавања. Ове организације се баве наведеним темама пре свега кроз јавно заговарање, затим образовање и истраживања јавног мнења.
Готово 40.000 регистрованих организација цивилног друштва у Србији суочава се са низом проблема који су осветљени новим истраживањем Београдске отворене школе
Снажно цивилно друштво доприноси демократизацији друштва, оснаживању институција, унапређењу владавине права и усклађивању националних политика са европским стандардима, што су све кључни елементи процеса европских интеграција. За Србију је у процесу приступања ЕУ од великог значаја да што више укључи организације цивилног друштва, уважи њихове примедбе и омогући им да директно утичу на креирање политика, како на националном, тако и на локалном нивоу. Међутим, како би њихов удео у европским интеграцијама био још видљивији, потребно је да организације у што већој мери буду оснажене како људским и финансијским ресурсима, тако и компетенцијама у областима јавног заговарања, писања пројеката, резилијентности на промене, комуникација са грађанима, али и са привредом и доносиоцима одлука.
С тим у вези, програм „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“, којим координира Београдска отворена школа уз подршку Делегације ЕУ у Србији, има за циљ да пружи допринос кроз креирање подстицајног окружења за цивилно друштво и активно учешће недржавних актера у процесима доношења одлука.
У оквиру програма подршке ЕУ Ресурс центра опредељено је више од 2,2 милиона евра директне подршке за преко 300 организација цивилног друштва, али и за неформалне групе грађана које тренутно спроводе 80 пројеката широм Србије. У наредном периоду, осим стално отворених позива за финансијску подршку, менторстава, тренинга и обука, ЕУ Ресурс центар наставиће да подржава развој организација цивилног друштва, умрежава и повезује различите актере, али и да указује на неопходност децентрализације, како би потребна подршка и жељене промене стигле до сваког места у нашој земљи.
Осим тога, кроз сталне консултације са представницима цивилног друштва и ЕУ, програм настоји да подстиче и заговарачке акције у темама које су недовољно заступљене – као што су рурални развој, пољопривреда, урбане политике, али и другим у којима постоји потреба за унапређивањем и променама.
