Група организација цивилног друштва скреће пажњу јавности на то да је у среду, 9. августа, завршена јавна расправа о Нацрту закона о допунама Закона о заштити лица са менталним сметњама који је припремило Министарство здравља Републике Србије, а којим се прописују услови за принудно задржавање деце која због свог узраста нису кривично одговорна, а извршила су дела која су кривичним законодавством кажњива затвором од најмање десет година, у посебном делу психијатријске установе.
„Иако је изузетно значајно правно уредити положај деце која, због свог узраста, нису одговорна за тешка дела која су извршила, сматрамо да овај нацрт у потпуности занемарује многобројне аспекте остваривања права деце, те за последицу може имати дехуманизовање и изопштавање ове деце из друштва, док не води унапређењу безбедности заједнице за шта су неопходни програми превенције, унапређење ране идентификације деце под ризиком и упућивање на адекватне интервенције.“
Како се наводи, по оцени потписника овог саопштења, предложена законска решења несагласна су са Уставом Србије и потврђеним међународним уговорима о људским правима, пре свега са Конвенцијом о правима детета, Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом, Конвенцијом против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих поступања или кажњавања.
„Предложене измене ни на који начин не унапређују заштиту лица са менталним сметњама, што би требало да буде његова примарна сврха, већ додатно доприносе дискриминацији и стигматизацији особа са проблемима са менталним здрављем, с обзиром да се Нацртом проблеми са менталним здрављем деце олако доводе у везу са извршењем тешких противправних дела кажњивих по Кривичном законику, што није емпиријски утемељено.Нацртом је предвиђено да се одлука о принудном задржавању детета које због свог узраста није кривично одговорно, а извршило је дело које је кривичним законодавством кажњиво затвором од најмање десет година, доноси без ограничења у погледу трајања задржавања, уз обавезу суда да на сваких шест месеци врши проверу испуњености услова за даље задржавање и лечење. Овим је начињен изузетак у односу на постојећи режим принудног задржавања старијих (одраслих) лица по одредбама Закона о заштити лица са менталним сметњама који подразумева доношење временски орочених одлука о принудном задржавању (на месец дана, три месеца и шест месеци), који нема никакво разумно утемељење и оправдање, било медицинско, тј. психијатријско, било правно. Овим се деца узраста до 14 година у психијатријским установама стављају у очигледно неповољнији положај у односу на друге пацијенте у тим установама, што – осим њихове дискриминације – отвара и питање природе ове мере која добија пунитивну димензију.“
С обзиром да се ради о поступку у којем се одлучује о лишењу слободе детета, упадљив је недостатак Нацрта у погледу заштитних мера од арбитрарног лишења слободе, наводи се у саопштењу. Тако, Нацрт не предвиђа – као уосталом ни важећи Закон о заштити лица са менталним сметњама – обавезно стручно (адвокатско) заступање детета у поступку принудног задржавања у психијатријској установи.Да је Нацрт у потпуности сведен на репресију путем неограниченог задржавања кривично неодговорног детета у психијатријској установи и његовог изопштавања из заједнице произлази и из предлога Нацрта да се посете и контакти детета смештеног у посебном делу психијатријске установе могу привремено забранити из безбедносних разлога – без икаквог законског ограничења трајања те „привремене“ забране. Апсурд чини већим чињеница што се ова забрана односи и на чланове уже породице и што се примењује у затвореној установи са посебним обезбеђењем, због чега би се режим држања деце у овом делу психијатријске установе могао претворити у нечовечан и понижавајући.Истраживања доследно указују на то да је социјална подршка заштитни фактор у очувању менталног здравља и рехабилитацији. Решење Нацрта које допушта могућност ускраћивања социјалних контакта, као и изолације детета од породице и родбине из безбедносних разлога не доприноси његовом опоравку, ресоцијализацији и рехабилитацији, већ представља ризик за погоршање менталног здравља детета и може имати негативан ефекат на даљи развој његових личносних и социјалних капацитета.
“Решења предложена Нацртом отварају још једно питање – у ком поступку ће се утврђивати да је дете на које ће се примењивати рестриктиван режим предложен Нацртом заиста извршило тешко кажњиво дело које је кривичним законодавством кажњиво затвором од најмање десет година, с обзиром да се против деце узраста до 14 година не може водити кривични поступак у којем се утврђује да ли је оно предметно дело и извршило.Свекупно посматрано, режим предвиђен Нацртом за децу узраста до 14 година која су извршила тешка дела за која нису кривично одговорна и која су због тога и “испољених менталних сметњи” смештена у предвиђеним психијатријским установама је значајно – а неоправдано – рестриктивнији од режима у којем се могу наћи старија деца која су кривично одговорна за своја дела.Организације цивилног друштва су затражиле од Министарства здравља да након сагледавања примедаба и коментара још једном размотри одредбе Нацрта и продужи, односно поново отвори јавну расправу о његовом тексту, која би подразумевала активан дијалог свих релевантних заинтересованих страна, укључујући стручњаке за права детета, професионалце из области менталног здравља и социјалне заштите, као и организације цивилног друштва које се баве заштитом људских права.Организације цивилног друштва које су потписнице овог саопштења ће о садржини Нацрта обавестити међународна надзорна тела, тј. Комитет за права детета и Комитет за права особа са инвалидитетом, као и одабране специјалне известиоце УН за људска права, и затражити њихову реакцију.”
Организације потписнице: А 11 – Иницијатива за економска и социјална права, Београдски центар за људска права, Центар за права детета, Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом МДРИ-С, Мрежа организација за децу Србије, ПИН – Psychosocial Innovation Network
Преузето са: Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом МДРИ-С
