ГМ Оптимист из Горњег Милановца са пројектом „Како до заштите биодиверзитета?” подржан је од стране Регионалног ЕУ ресурс центра, Ужичког центра за права детета, у оквиру Позива за доделу донација за покретање нових идеја и развој организација.
Циљ пројекта био је оснаживање интерних капацитета и упознавање са процедурама стављања под заштиту неког подручја од интереса и успостављање контаката и сарадње са релевантним институцијама на републичком нивоу.
Током протеклих 15 година рада, удружење ГМ Оптимист из Горњег Милановца било је активно у различитим областима, а готово све оне су биле везане за тему заштите животне средине. Једна од основних вредности нашег рада јесте да се трудимо да сваки пројекат има неки конкретан позитиван ефекат на животну средину. Тако смо почели са дивљим депонијама и чишћењем тешко доступних локација у нашој општини, да бисмо затим полако еволуирали ка следећем нивоу, а то је рециклажа. Готово 10 година смо организовали прикупљање и транспорт електронског и електричног отпада и за то време послали на рециклажу преко 150 тона старих телевизора, компјутера, фрижидера, замрзивача… У шали волимо да кажемо да нас то сврстава међу највеће „извознике “ у граду. У једном периоду та идеја је прерасла и у својеврсно рециклажно двориште, са идејом да делатност проширимо и на амбалажни отпад (папир, ПЕТ, лименке, тетрапак) и да то буде доходовна активност којом ћемо моћи да финансирамо бројне друге акције и идеје за које не можемо (редовно) да проналазимо средства путем конкурса. Ипак, услед одређених промена на тржишту, статуса који сакупљачи имају у том рециклажном ланцу (налазе се на зачељу, субвенције добијају велики играчи итд.) и потреба за техничким предусловима (теретна возила, виљушкар, већи магацински простор) били смо принуђени да са таквим подухватом прекинемо, упркос томе што смо радили користан посао за заједницу и месечно добијали на десетине позива суграђана, јер је практично било угрожено и цело функционисање удружења.
Тада смо схватили колико смо времена и енергије трошили на једну тему и отвориле су нам се опције да можемо да се посветимо другим областима. Једна од њих су биле и зелене технологије, па смо током годину и по дана, колико смо водили локални Стартап центар, покушавали (безуспешно) да развијемо место на коме ће грађани моћи да се упознају са кретањима и иновацијама у овој области. Међутим, нисмо имали никакву финансијску потпору на локалном нивоу а нисмо желели да још једном поновимо грешку са рециклажним двориштем и предуго ходамо по танком леду, па смо своју улогу препустили неким „подобнијим“ актерима. Зелене технологије и производи су остали део наших активности, чак смо и развили неке концепте сопствених производа које ћемо у наредном периоду усавршавати.
Последња тематска фаза нашег развоја везана је за област заштите природе и додатно је потпомогнута почетком сарадње са организацијом из Граца која има заиста развијене капацитете и окупља бројне стручњаке из ове области. Нарочито се истиче њихов рад на заштити слепих мишева и даброва, али и заштити станишта па тако у свом власништву имају неколико поседа широм Аустрије које враћају у првобитну намену и стварају услове за реинтродукцију врста које су ту тај простор некада насељавале или су их насељавале у значајно већем броју. Након узајамних посета, организовали смо и један истраживачки камп на подручју брда Треска у Горњем Милановцу, у оквиру програма Ерасмус, а постоје и бројни планови везани за ’’know-how’’’ трансфер знања.
Иначе, Република Србија има око 7,5% своје територије под заштитом (Парк природе Стара планина је појединачно највеће подручје), иако је план био да до 2020. године то буде 20% територије. Таква ситуација нас сврстава на 33. од 35 држава у Европи, што значи је пред читавим друштвом још много посла да бисмо достигли постављене циљеве и (бар) досегли европски просек.
Када је тема заштите природе у питању, у наредном периоду планирамо наставак рада на истраживању биодиверзитета Горњег Милановца, номиновању нових подручја за стављање под заштиту, организовање стручних вођења у природу и наставак међународне сарадње. Што се других тема тиче, развијамо идеју за одрживо решење прикупљања истрошених батерија у нашој општини, наставићемо са мониторингом стања реке Деспотовице и акцијама усмереним ка решавању нагомиланим проблема, сађењем дрвећа, а ту је рад са младима и промоција волонтерства. Климатске промене полако заузимају централно место у нашим плановима, тако да ћемо и даље развијати семинаре, радионице и обуке које ће ојачати појединце да се, са једне стране, боре против климатских промена, а са друге да се успешније изборе са последицама које оне неминовно доносе. Надамо се да ћемо у догледно време формирати и један мини тренинг центар на руралном подручју, који ће се темељити на принципима одрживости и који ће на једном месту окупљати све оне који желе да унапреде своја знања и вештине из области којима се ГМ Оптимист бави.
Бојан Миловановић, ГМ Оптимист
