Центар за права детета одржао је, 30. новембра 2023. године, у Београду, први у низу дијалога о правима детета у 2023. години: „Како до школе без насиља: Научене лекције и могући кораци“ у оквиру пројекта „Јачање капацитета организација цивилног друштва да адекватно доприносе испуњавању обавеза Србије у области права детета“, који је подржала Мисија ОЕБС-а у Србији.
Дијалог су отвориле: представница Мисије ОЕБС-а у Србији, Драгана Иветић, Јелена Пауновић, директорка Центра за права детета, као и проф. др Невена Вучковић Шаховић. На панелу су говориле: Биљана Лајовић, специјалисткиња школске психологије, проф. др Александар Бауцал, проф. др Тамара Џамоња Игњатовић, проф. др Драгица Павловић Бабић и др Јелена Жунић Цицварић, програмска директорка Ужичког центра за права детета.
Насиље над децом у Србији има много облика и дешава се у различитим окружењима — у кући/приватном животу, у школама, у установама социјалног и кривичног система где су деца смештена ради заштите или рехабилитације, у дигиталном окружењу и у локалној заједници. Штетни поступци и поступци који угрожавају опстанак деце, нарушавају њихово благостање и спречавају њихов развој последица су бројних фактора.
Током дијалога, који је окупио 40 представника академских и других образовних институција, цивилног сектора, међународних организација и деце, разматране су досадашње реформе образовања и законодавни оквир за превенцију и заштиту деце од насиља. Поред тога, разматран је квалитет наставе, процеси учења, улоге психолошко-педагошке службе, као и значај имплементације највиших стандарда менталног здравља у систем образовања.
Досадашње реформе образовања су често имале ограничено трајање и нису одржале континуитет, што је створило предуслов за велике изазове у постизању дугорочних циљева и остваривању принципа у унапређењу образовања. Осим тога, отворено је питање међусобне усклађености политика, закона и стратегија у области образовања и заштите деце од насиља, али и са међународним стандардима. Свеукупно, постигнути резултати досадашњих реформи наглашавају хитност потребе за одрживим, дугорочним приступом који ће омогућити стабилан и континуиран развој образовања у циљу побољшања квалитета и праведности у образовном систему.
Поред тога, наглашено је да школа има веома значајну улогу не само у процесу учења, већ и у развијању просоцијалних вештина, што директно доприноси превенцији насиља. Позитивна школска клима ствара окружење у којем се ученици осећају сигурно, поштовано, прихваћено, слободно, и где се подстиче слобода изражавања, уз поштовање правила и стандарда понашања.
У складу са тим, учесницима су представљени резултати студије мотивисанoсти према учењу како наставника, тако и ученика, као један од кључних фактора за стварање позитивног школског окружења, а која показује њене изузетно ниске вредности. Током дијалога, стручњаци су нагласили да је неопходно предузети мере за побољшање мотивације свих актера у образовном систему, стварајући окружење које ће подстицати активно учешће, развој вештина и позитиван однос према учењу.
Посебно је истакнуто да је рано препознавање и интервенција кључни фактор у ублажавању последица насиља над децом у образовном систему. У складу с тим, истакнута је важност континуираног јачања компетенција свих запослених у школи, посебно психолога и педагога, како би се ефикасно идентификовале ситуације насиља. Стручњаци који раде са децом, а поседују снажне компетенције могу пружити брзу и ефикасну подршку жртвама насиља и њиховим породицама, олакшавајући процес опоравка.
Кључно је да све системске реформе усмерене на превенцију и сузбијање насиља обухвате целокупну школску заједницу, јер се само тако могу постићи жељени резултати и одржати континуитет. У том смислу, образовање мора да тражи и налази нова решења, кроз јачање кључних институционалних механизама, локалних система заштите и подизања свести како би се промениле друштвене норме, вредности и ставови у вези са превенцијом и заштитом насиља. С друге стране, како би школа постала центар где се подстиче сарадња, препознају сопствена и туђа осећања, развија самоконтрола, подстиче волонтирање у заједници и промовише конструктивно решавање конфликата, нужно је да сви учесници буду мотивисани за имплементацију ових вредности у свакодневни рад.
Као резултат дијалога, планиран је консултативни процес с учесницима дијалога како би се одговорило на сва отворена питања постављена током дијалога, са циљем утврђивања до које мере је у Републици Србији могуће достићи обавезе постављене Конвенцијом о правима детета, пре свега у образовном систему као кључној области за здрав развој појединаца и целокупног друштва. На основу овог консултативног процеса, заговарачки документ ће бити припремљен и упућен надлежним институцијама, с циљем промовисања унапређења образовног система у контексту превенције и сузбијања насиља.
Преузето са сајта Центра за права детета.