Фокус је на једнакости у руралном развоју
Удружење Ужички центар за људска права и демократију је од свог настанка до данас реализовао и покренуло бројне пројекте и иницијативе из области као што су: људска права, јавно залагање за доношење и примену политика, реформу социјалне политике, антикоруптивни програми… Сви напори су усмерени ка бржем процесу локалних реформи које неминовно воде успешном процесу Европских интеграција. Основни мотив за рад Центра на наведеним областима је уанпређење квалитета живота људи а посебно оних група које су на маргинама, ивици сиромаштва у локалним заједницама. Дугорочно посматрано активности Центра утичу на стварање повољног институционалног оквира на локалном, регионалном и националном нивоу. Крајњи резултати деловања су коректан локални амбијент за функционисање локалне заједнице где се практикује локални дијалог власти и грађана. Овакав приступ није лак и једноставан али даје грађанима бољи приступ правима и услугама креираним у складу са исказаним потребама. Од 2019. године Центар се интензивно бави јавним залагањем за уродњавање локалних политика јер је основ за одрживи развој једне локалне заједнице родна једнакост.
Пројекат „Фокус је на једнакости у руралном развоју“ који реализујe Ужички центар за људска права и демократију у 21 јединици локалне самоуправе Златиборског, Моравичког и Шумадијског округа, има основни задатак да створи заједнице које разумеју и прихватају Заједничку аграрну политику ЕУ у Србији. Политички и програмски документи који се односе на развој српског пољопривредног сектора и руралних подручја узимају у обзир родне компоненте и потребу за укључивањем и економским оснаживањем жена и младих у руралним областима.
Желимо дугорочно да утичемо на већа буџетска издвајања за развој пољопривреде и руралног развоја са посебним мерама које су намењене женама и младима. Према доступним подацима просечно издвајање у локалним буџетима за програм Пољопривреда и рурални развој је око 1% у односу на укупан буџет. Родне аспекте пољопривреде и руралног развоја потребно је сагледати у ширем контексту родних односа у Србији, као и политика којима се настоји унапредити родна равноправност.
Без обзира на међународне обавезе, законе и стратегије који регулишу област пољопривреде и руралног развоја по принципима једнакости, Србију одликују изражене родне неједнакости у бројним сферама јавног живота, као и у сфери приватних, породичних односа (што показују и неки од главних међународних индекса родне равноправности и бројна национална истраживања).Ове неједнакости утемељене су у патријархалним нормама које су нарочито распростањене у руралним подручјима. Родна компонента у локалним политикама за пољопривреду и рурални развој је често занемарена јер изостаје пуна примена родне анализе, процеса родно одговорног буџетирања, учешћа грађана у планирању, транспарентност и отвореност процеса планирања и објектвно информисање грађана. Локалне самоуправе често заборављају да је политика пољопривреде и руралног развоја намењена управо грађанима који живе од пољопривреде и у руралним срединама. Сходно томе, веома је важно у процесу преговарања за чланство у Европској унији припремити јединице локалних самоуправа, пољопривреднике и друге актере на мере и инструменте Зједничке аграрне политике а посебно са родним компонентама у политици пољопривреде и руралног развоја.
Према доступоним информацијама из истраживања мерђунардних и домаћих организација, извештају о напредку за 2023. и искуства у раду са руралном популацојом у Републици Србији су изражени: тренд смањења женске популације у руралним областима; велики родни јаз у запослености у руралним подручјима; смањење броја газдинстава са додатним профитабилним активностима; висок ризик од сиромаштва и социјлане искључености а посебно за старије жене (65 и више година); неплаћени рад и брига о породици сеоске жене; ниска стопа чланства руралног становништва у политичким странкама и другим организацијама; негативан утицај климатских промена на пољопривреду, рурална подручја и рурално становништво.
Кроз процес јавног заговарања локалне заједнице се оспособљавају да самостално управљају развојем, боље артикулишу развојне проблеме средине, развијају лобистички потенцијал за заступање интереса грађана и изналазе иновативна решења за побољшање квалитета живота грађана. Овај процес ствара критичну масу локалних актера оспособљених да преузму одговорност за креирање развоја своје заједнице и да узму активно учлешће у том процесу. На тај начин се јача социјална структура руралних заједница и унутрашњи потенцијал.
Политика руралног развоја у Србији значајно се разликује од политика ЕУ и захтева које поставља процес европских интеграција. За све земље које су у процесу приступања ЕУ прилагођавање захтевима Заједничке аграрне политике ЕУ (ЦАП) представља један од највећих изазова.
У том смислу, сви актери и корисници политике руралног развоја треба да заузму активан став и да допринесу, у складу са сопственим могућностима, што ефикаснијој интеграцији руралних подручја Србије у рурални контекст ЕУ.
