Истраживања о ставовима родитеља, наставника и директора школа о квалитету образовања пре, током и после пандемије у Србији
Национална асоцијација родитеља и наставника Србије је организација цивилног друштва која је настала 2017. године са циљем да се унапреди сарадња родитеља и наставника у Србији, како кроз осавремењивање постојећих, тако и кроз развијање нових механизама сарадње – стварање Клубова родитеља и наставника у школама широм Србије.
Истраживања о ставовима родитеља, наставника и директорао образовању пре, током и после КОВИД кризе, реализована током 2022. и 2023. године, имала су првенствени циљ да се сагледа на који начин родитељи, наставници и директори основних и средњих школа виде различите елементе образовног система у Србији. Прво истраживање је реализовано уз подршку Делегације ЕУ у Србији и БОШ-а, у оквиру пројекта „Дијалог промена“, а друго уз подршку Фондације за отворено друштво.
На шта указују добијени резултати?
Резултати анализе ставова родитеља указују на то да су они добри познаваоци образовних прилика у Србији и сматрају да је ситуација у образовању алармантна. Негативно оцењују многе аспекте образовања своје деце. Међу оним којима су најмање задовољни истичемо то да школа деци не омогућава да стекну корисна и применљива знања, деца нису мотивисана да уче, нити знају како се учи. Услед тога, деца уче напамет, само за оцену, а настава им не омогућава да о садржајима које уче промишљају и развијају критичко мишљење. Посебно је упадљиво то да готово сва деца иду на приватне часове и јако много се ослањају на родитеље приликом извршавања школских обавеза. Родитељи наставнике виде као немотивисане и често некомпетентне за рад са децом. Посебно су незадовољни предметним наставницима, док им је искуство са учитељима позитивније.
У појединачним случајевима родитељи исказују задовољство образовањем своје деце, али је упадљиво да се у готово свим случајевима када су задовољни позивају на појединачна позитивна искуства са одређеним учитељима и разредним старешинама. Услед тога можемо да кажемо да се чини да у систему образовања недостаје – систем, те да се све своди на појединачне личне иницијативе или њихово одсуство.
Уважавајући комплексност образовног система и разноврсност фактора који на њега утичу, наставници ипак најдиректније утичу на то како настава изгледа и какве ефекте има на развој деце. Замерке које они имају на образовање сличне су оним које перципирају и родитељи. Баш као што смо закључили на основу разговора са родитељима, и на основу разговора са наставницима, видимо да систему образовања недостаје – систем, те да се све своди на лични ентузијазам или његов недостатак (било да је реч о наставницима, директорима школе, ученицима или родитељима).
Директори са којима се разговарало указали су на неколико елемената од значаја о којима нисмо много чули од других актера, јер заправо само директори, као они који воде школе, имају тај поглед „одозго“. Део директора (и из основних и из средњих школа) указује на све лошији наставнички кадар који ради у школама, услед тога што бројни наставници (посебно квалитетни) одлазе из школа како би радили у привреди, где су услови рада и зараде бољи и још важније – где се не осећају понижено. Поред тога, више директора је говорили о нечему што су приметили, а што називају тихим штрајком наставника. Наиме, услед незадовољства својим положајем у школи, они који остају да раде у школама све мање се труде да раде квалитетно, односно све више „отаљавају“ рад у настави.
Иако се након истраживања са родитељима чинило да су они изузетно критични према образовном систему, указујући на његове бројне недостатке, можемо да закључимо да је однос наставника према квалитету образовања у Србији још негативнији, односно да су наставници у још већој мери свесни свих проблема са којима се свакодневно најдиректније суочавају у школи. Уз то, утисак је да су наставници изузетно „потрошени“, односно да их број и интензитет тих мањкавости система са којима се континуирано и неповратно носе јако исцрпљује, те да љубав коју осећају према свом позиву то више не може да компензује. И наставници и директори упозоравају да су многи наставници управо због тога и отишли из школа, као и да се тај тренд наставља, те да школе све чешће имају проблем да одрже континуитет наставе. Изјаве попут: ја не видим себе у школи за десет година или не можемо да пронађемо наставнике који ће радити на замени су честе и указују на озбиљност и дубину кризе у којој се налази наш образовни систем. Све што је у овом извештају представљено показује колико су важне, хитне и свеобухватне промене неопходне како би се квалитет образовања трајније и значајније унапредио.
Циљ нам је да у наредном периоду реализујемо слично истраживање, које ће проценити ставове ученика, чиме ћемо добити заокружену слику образовног система Србије. Верујемо да ће резултати истраживања помоћи да се дефинишу и спроведу системске мере којима ће се уочени изазови успешније ублажити. За сада, одговора од доносиоца одлука нема.
Истраживања можете погледати на следећим линковима:
- Истраживање о ставовима наставника и директора школа о образовном систему у Србији
- Истраживање о ставовима родитеља о образовном систему у Србији
