“Воте 16” је кампања Европског омладинског форума, мреже од преко 100 омладинских организација, која заговара идеју да се старосна граница за добијање права гласа на изборима спусти на шеснаест година. На нашим просторима се појавила у задњих неколико година имајући у виду добре праксе земаља које су пре много година увеле овај модел и обезбедиле младим људима да се раније укључе у политичке процесе и да се више информишу о важним друштвеним питањима.
У Србији млади када наврше 16 година стичу многа права и обавезе – могу да полажу возачки испит, стичу пословну способност и могу да се укључе на тржиште рада, могу да склопе брак, постају кривично одговорна лица и морају да изваде личну карту. Дакле, млади у Србији већ са 16 година постају одговорни чланови друштва који могу да привређују и постану део система који значајно утиче на њихов начин живота, квалитет образовања и висину прихода.
С обзиром на то да постоји велики опсег обавеза и права које млади стичу већ са 16 година, младима би требало обезбедити да од 16 године постану учесници процеса одлучивања, а најбољи начин за то је да им се обезбеди право гласа на изборима. Према Алтернативном извештају о положају и потребама младих у РС из 2023.године млади чине 16% укупне популације. Од укупне популације у РС, према попису становништва из 2022. године 2,03% су млади од 16 и 17 година што је укупно 134.619 младих које би потенцијално могле да се укључе у изборни процес и да утичу на обликовање структуре јавног мњења. Од укупне популације младих 12,67% су млади од 16 и 17 година.
Кампања “Воте 16” има за циљ да омогући младима да искажу своје мишљење и подстакну процесе промена који ће побољшати њихов положај и обезбедити јавну сферу у којој омладинска политика заузима важан положај.
Чему ће допринети гласање од 16. године?
Како је истакао амерички политиколог Роберт Дал, суштинска идеја демократије је да сви они на које се односи нека политичка одлука треба да учествују у њеном доношењу.
Иако се право гласа у Србији стиче са навршених 18 година, већина младих не гласа одмах по стицању права гласа него тек у наредном изборном циклусу, што значи да већина младих своје гласачко право користи тек од 21 или 22 године живота. Услед касног укључивања у изборне процесе и недовољне инфоримсаности о значају избора, млади прибегавају изборној апстиненцији и њихово неповерење према институцијама расте. Уколико би млади од шеснаесте године добијали право гласа, то би допринело њиховом личном развоју, бољој информисаности и већој изборној партиципацији. Млади би имали право да гласају док су још у средњој школи и док живе са родитељима, што би било много боље јер би на тај начин исказивали своје ставове како би волели да њихова будућност изгледа.
Поред правног уређења, за развијање критичке свести младих и њихове моћи одлучивања, веома је важан образовни систем. У оквиру кампање “Воте 16” заговара се и идеја о нужности реорганизовања и ажурирања образовног система који ће младима обезбедити адекватну основу за учешће у друштвеним и политичким процесима. Управо из тог разлога као главни закључак фокус група за израду Алтернативног извештаја је неопходност реформи предмета Устав и право грађана и грађанског васпитања, јер, иако млади треба да на њима добију барем основне информације о друштвеном ангажовању и партиципацији, то до сада није била пракса.
Политичке партије у Србији као важни актери у политичком систему не препознају младе као важан ресурс о чему сазнајемо из резултата мониторинга изборне кампање. Према подацима овог истржаивања, водећи актери на нашој политичкој сцени се недовољно обраћају младима (у претходној изборниј кампањи су то учинили свега 115 пута) и такође имају мали број младих представника у односу на број кадрова и представника у парламенту. У новом сазиву парламента имамо свега 9 младих посланика, од чега ће 5 већ током ове године напустити ову групацију. Да би се ова ситуација променила, потребно је проширити циљну групу “млади” и обезбедити да се њихов глас гласније чује, а њихове потребе уважавају, како у политичким партијама тако и у органима власти.
Према КОМС-овом Алтернативном извештају 54,2% испитаника/ца сматра да политички систем у Србији не омогућава младима да утичу на политичке потребе и одлуке. Млади често имају став: “Мој глас не мења ништа” и зато је битно мењати перцепцију и са једне и са друге стране – кроз државу која верује младима и младе који верују држави.
Примери добрих “Воте 16” пракси
У оквиру пројекта Youth Empowerment Incubator (YEI), КОМС тим се уверио у добру праксу Естониије која је обезбедила веће укључивање и интересовање младих за политичка питања. Као једна од посткомунистичких земаља у којој је чак и политички плурализам новијег датума, Естонија је направила велики корак и задала домаћи задатак другим земљама како у региону тако и шире. Идеја о спуштању старосне границе за гласање на 16 година потекла је од Кровне организације младих Естоније (ENYC) кроз отворено писмо парламентарној политичкој партији Riigikogu, а дебата о овом питању је трајала од 2012. до 2014. године, да би на крају “Воте 16” био уведен 2016. Овај пример је веома значајан у контексту тога како интересне групе и организације цивилног друштва могу да утичу на одлуке владајућих и да заговарају имплементацију политика које ће допринети развоју демократског друштва.
У Аустрији шеснаестогодишњаци имају право гласа на изборима на свим нивоима власти још од 2007. године. Власти у Аустрији су се на ову промену одлучиле како би повећале излазност на изборима и уопште заинтересованост грађана за политику. Њихова пракса показала је да су млади знатно мотивисанији за излазак на изборе у периоду од 16 до18 година, него у раздобљу између 19. и 22. године, када обично први пут гласају млади у земљама где се право гласа стиче са 18 година. Такође, истраживања су показала да млади са 16 и 17 година нису мање информисани у односу на младе са 18 година, да на њихове изборне одлуке не утичу родитељи или шире окружење и да имају развијену свест о својим потребама и интересима, те да се њихове изборне одлуке поклапају са њиховим жељама.
На Малти је такође старосна граница за право гласа на изборима спуштена на 16 година. Ова држава је посебно занимљив пример јер је одлука о овом кораку у парламенту изгласана једногласно и јер је постојао општи консензус у вези са подршком овој иницијативи. Малта је најмања држава чланица ЕУ и њен пример говори сам за себе, да свако демократско друштво треба да има власт која ће да покреће иницијативе за већу изборну партиципацију и већу укљученост младих у политичким процесима.
Да ли се можда још увек питаш зашто је битно да се обезбеди право гласања од 16. године живота?
Давање права гласа младима од 16. године била би снажна порука којом се даје до знања младима да је њихов глас важан и да се њихово мишљење чује и узима у обзир. Такође, то би био знак политичким партијама да треба више да се посвете младима и њиховим потребама и да у центар политичких тема ставе младе и подстицање њихове партиципације у политичким дешавањима.
На крају крајева: зашто би неко био заинтересован за политичке и изборне процесе ако нема право учествовати у њима?
Пише: Ивана Белић
Преузето са сајта КОМС-а.
