Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије позвало је данас, поводом Међународног дана за елиминацију расне дискриминације 21. марта, на толеранцију и разумевање према свима који су различити, као и на наставак изградње друштва у коме дух сарадње и солидарности гарантује достојанствен живот сваког човека.
Данашњим даном истовремено почиње и Недеља солидарности и борбе против расизма и расне дискриминације, која траје до 28. марта.
У основи расизма је погрешан став о некаквој културној супериорности једних над другима, као и исказивање нетрпељивости према припадницима других раса, који се од нас разликују бојом коже или неком другом карактеристиком спољног изгледа.
Идеологија расизма је у директној супротности са основним принципима људских права. Она шири стереотипе и промовише нетрпељивост, чије спречавање представља посебан изазов у данашње време друштвених мрежа.
Зато је од изузетног значаја да се подиже свест о начинима препознавања различитих облика нетрпељивости, како би се унапредила заштита појединаца или група који припадају другој раси, имају другу боју коже, имају другу етничку припадност или национално порекло.
Истовремено се мора борити и да се унапреди знање о лажности и неверодостојности идеологије расизма, која нема никакво научно утемељење.
Како се предрасуде и стереотипи, негативни наративи и дезинформације додатно појачавају у време криза, што највише погађа припаднике најрањивијих група, примена принципа „Да нико не буде изостављен“, на чему Влада Србије доследно истрајава, још више добија на значају.
Уз то, Србија свој допринос у борби против расизма даје и испуњавајући обавезе преузете Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације. У Србији свака врста дискриминације забрањена Уставом, као и бројним законима у области правосуђа, образовања, здравствене заштите, информисања и слично.
У претходном периоду у Србији је додатно унапређен кровни законодавни и стратешки оквир у области антидискриминације.
Закон о забрани дискриминације је усклађен са важећим међународним стандардима у области заштите од расне дискриминације. Конкретне мере и активности у области превенције и заштите од дискриминације предвиђене су антидискриминационом стратегијом до 2030. године и пратећим акционим планом, чији је циљ елиминисање друштвене неједнакости.
Посебну улогу у борби против дискриминације има и независно тело – Повереник за заштиту равноправности.
Елиминисање друштвене неједнакости, односно борба против сваког облика расизма и дискриминације Рома начела су на којима су засновани циљеви и мере Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији за период до 2030. године.
Овом стратегијом је, по први пут, препознат и ,,циганизам“ као облик расизма и дискриминације, а пратећим акционим планом предвиђене су и мере за оснаживање Рома и Ромкиња да пријављују кривична дела мотивисана предрасудама, мржњом, као и говор мржње.
Борба против расизма и свих облика дискриминације може да буде успешна само ако је системски подржана и ако су у њу активно укључени сви актери друштва, а свој допринос може да да свако од нас.
Подсећамо, у смислу Закона о забрани дискриминације (“Сл. гласник РС”, број 22/2009 и 52/2021):
„1) изрази “дискриминација” и “дискриминаторско поступање” означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима (у даљем тексту: лична својства);
2) изрази “лице” и “свако” означавају оног ко борави на територији Републике Србије или на територији под њеном јурисдикцијом, без обзира на то да ли је држављанин Републике Србије, неке друге државе или је лице без држављанства, као и правно лице које је регистровано, односно обавља делатност на територији Републике Србије;
3) израз “грађанин” означава лице које је држављанин Републике Србије;
4) израз “орган јавне власти” означава државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, јавно предузеће, установу, јавну агенцију другу организацију, односно физичко лице којем је поверено вршење јавних овлашћења, као и правно лице које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу, Република, аутономна покрајина или локална самоуправа;
5) послодавац је домаће или страно правно и физичко лице у јавном и приватном сектору, које запошљава или радно ангажује једно или више лица, односно лице које у државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе врши права и дужности послодавца у име Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.“
Извор: сајт Владе Републике Србије (www.србија.гов.рс)
Извор: Извод из прописа и судске праксе преузет је из програма „Propis Soft“, Редакција Profi Sistem Com-a “.
