Представљамо неформалне групе:
- Волонтери СШ „Ђура Јакшић“ (Рача)
- Родитељи за школско двориште (Крагујевац)
- Чувамо Пештер знањем (Тутин)
Када школско двориште постане срце заједнице: три приче о томе како деца и одрасли мењају простор у ком бораве
Често гледамо сиве бетонске површине или запуштене школске паркове и прихватамо их као нешто уобичајено.
Али, шта када ученици, родитељи и наставници одлуче да засучу рукаве?
Одговор стиже из Раче, Крагујевца и са Пештера.
Иако су њихове средине различите, све три групе повезује иста идеја – школско двориште постаје оаза учења и дружења када сви заједно преузму одговорност за њега.
Ђачке анкете које су претвориле двориште у мирисну учионицу у Рачи
У Рачи, где школски парк Средње школе „Ђура Јакшић“ служи као сцена за сва варошка дешавања, средњошколци су уочили недостатак уређеног простора за одмор и наставу.
Кроз пројекат „Диши и мириши“, Волонтери СШ „Ђура Јакшић“ организовали су акцију у којој је преко 60 ученика и грађана спремило терен. Посадили су 97 садница и преко 30 врста зачинског и лековитог биља са инфо-таблама.
Направили су ботаничку башту која данас служи као отворена учионица за све генерације.
Заједнички труди родитеља и деце за сигурније кораке у Шумарицама
У крагујевачком насељу Шумарице, где школа нема фискултурну салу, група мама и тата окупљена у групу „Родитељи за школско двориште“ одлучила је да промени услове за своју децу.
Кроз пројекат „Активно двориште за активну децу“, сиви бетон испред летње учионице заменили су професионалном тартан-подлогом од 60 квадратних метара. Посадили су саднице смиља, а цео посао прославили су јавним часом фолклора и комшијским дружењем у ком су сви учествовали.
Знање са Пештера које мења дворишта и учионице
У општини Тутин, група „Чувамо Пештер знањем” спровела је пројекат „Носимо знање, знањем дјелујемо” у школама у Лескови, Сувом Долу и Режевићима.
Кроз интерактивне радионице поводом Дана планете Земље, деца су стварала еколошке поруке за своје учионице. Затим су изашла на терен, засадила 9 садница дрвећа, поставила кућице за птице и нове клупе, показујући да се завичај чува конкретним делима.
Зашто је ово важно?
Запуштен бетон и сива дворишта нису нешто на шта морамо да пристанемо. Примери из Раче, Крагујевца и Тутина доказују да за велику промену нису потребни милиони, већ воља комшија, родитеља и наставника да засучу рукаве раме уз раме са децом. Не чекајте да неко други уреди окружење у ком ваша деца проводе дане: окупите школу, покрените комшилук и направите први корак, јер свака стварна промена увек почиње у нашем дворишту.
Иницијативе су подржане у оквиру пројекта ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији, који Београдска отворена школа спроводи у партнерству са организацијама цивилног друштва, уз подршку Европске уније.
