Прекид откупа млека у малим срединама често намеће само два изнуђена корака: просипање помуженог млека или распродају стоке у бесцење. Када литар сировине једва покрива основне трошкове сточне хране, опстанак сеоског домаћинства захтева радикалан заокрет — стварање занатског сира са додатом вредношћу који обезбеђује стабилан и сигуран приход.
Пад сточног фонда и криза откупа директно празне штале широм Србије. У општини Лучани, где већину од 36 насеља чине пољопривредна села, овај проблем непосредно утиче на одлазак младих. Мала газдинства су дуго деловала изоловано, суочена са тржишним баријерама, без директних канала продаје и без технолошког знања потребног за стандардизацију производа.
Еколошко друштво Драгачево одговорило је покретањем новог модела: директним спајањем струке, прераде на самом имању и успостављањем кратких ланаца снабдевања по европском узору.
Прерада као темељ стабилности
Кратки ланци снабдевања — продаја без посредника од газдинства до крајњег купца — чине основу Заједничке пољопривредне политике Европске уније. Овај систем задржава највећи део добити у самом сеоском домаћинству. Прелазак са предаје сировог млека на производњу кајмака и пуномасних тврдих и полутврдих сирева дугог зрења укида зависност од дневних откупних квота и доноси тражен премијум производ са стабилном ценом.
Школа мајсторства у Гучи
Просторије млекаре „Моје Драгачево“ крајем септембра 2026. године окупљале су произвођаче и аграрне стручњаке из целе земље на тродневној интензивној обуци. Програм је кренуо од фундаменталних параметара: микробиологије и хемије млека, здравља музних грла, хигијене муже и температурних режима прераде.
У практичном делу обуке, под менторством технолога млекарства Јована Бугарчића и координатора пројекта Душана Р. Ивановића, сви учесници су самостално водили цео технолошки процес: дозирање стартер култура и сирила, сечење и обраду груша, калупљење, пресовање, суво и влажно сољење, као и фино подешавање услова у коморама за зрење.
Платформа за видљивост произвођача
Развој стабилног сектора захтева лаку доступност информација и контаката:
- Званични информативни портал: Сајт удружења и пратећи дигитални канали представљају главно чвориште за едукацију купаца, промоцију традиционалних рецепата и правовремено информисање фармера.
- База контаката сеоских произвођача: Обједињени подаци о сточарима, прерађивачима, ветеринарима, технолозима и добављачима опреме повезали су мале произвођаче у функционалну мрежу.
Међународни искорак и позив из Париза
Пројекат је убрзо прешао националне границе. Еколошко друштво Драгачево и Удружење сеоских сирара Србије реализовали су три стручне студијске посете Словенији, финансиране сопственим учешћем и средствима партнера.
Делегација је посетила 64. Сајам „АГРА“ у Горњој Радгони, 67. „Крављи бал“ у Бохињу и 5. Фестивал словеначких сирева на Брду код Крања. Посете су резултирале директним партнерством са Удружењем сеоских сирара Словеније, организацијом са готово три деценије искуства у оквиру ЕУ стандарда. Истовремено је упућен званичан позив српском удружењу за приступање Европској мрежи сеоских и занатских сирара (FACE network) са седиштем у Паризу.
Стварање кровне организације за српске сираре
Иницијатива је добила пуну институционалну форму крајем јуна 2026. године у Гучи. Током великог стручног скупа, уз изложбу аутохтоних сирева из Војводине, централне Србије и са Косова и Метохије, званично је основано Удружење сеоских сирара Србије, са усвојеним Статутом и дугорочним акционим планом.
Оснивањем удружења пољопривредници су добили заједнички глас према ресорним министарствима и инспекцијским службама, уз јасну стратегију развоја струке: „Од књиге преко ливаде до трпезе“.
Пројекат је реализован у оквиру Програма донација за покретање нових идеја и развој организација, који се спроводи кроз пројекат ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији, који реализују Београдска отворена школа (БОШ) и партнерске организације, уз подршку Европске уније.
