Готово сва деца и млади у Србији узраста од 11 до 17 година свакодневно приступају интернету путем мобилног телефона, а чак 98 одсто њих већ користи алате засноване на генеративној вештачкој интелигенцији. Истовремено, изложеност говору мржње на мрежи драстично је порасла у односу на 2018. годину, док се свега 36 одсто деце обраћа родитељима када их нешто на интернету узнемири.
Ово су кључни налази другог циклуса међународног истраживања „Деца Европе на интернету“ (EU Kids Online) за Србију, које су спровели професори Универзитета у Београду: Добринка Кузмановић, Драган Попадић, Оливер Тошковић и Тијана Милошевић уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији, фондова Европске уније и Програма Уједињених нација за развој (UNDP). Студија, која пружа научну основу за унапређење политика заштите права деце у дигиталном окружењу, реализована је крајем 2025. године на национално репрезентативном узорку од 1.993 ученика из 37 основних и 27 средњих школа, паралелно са још 18 европских земаља.
Србија у европском врху по употреби вештачке интелигенције
Дигитални простор за младе у Србији данас је готово искључиво везан за паметне телефоне (користи их 95 одсто испитаника, док рачунар користи тек 28 одсто). Посебно забрињава податак да скоро две трећине деце млађе од 13 година свакодневно користи друштвене мреже, упркос старосним ограничењима.
Највећа промена у односу на претходни циклус истраживања из 2018. године јесте масовно усвајање алата генеративне вештачке интелигенције попут ChatGPT-а, Copilota или Claudea. По броју деце која користе ове алате (98%), Србија је међу водећим земљама у Европи. Ученици их најчешће користе као помоћ при учењу, писању састава и сажимању текстова, али петина испитаника – знатно чешће девојчице – од вештачке интелигенције тражи савете у вези са здрављем и личним проблемима.
Ученици у Србији своје дигиталне вештине оцењују високом просечном оценом 3,8 на скали до 5. Међутим, када су аутори тестирали њихово стварно, критичко дигитално знање кроз шест конкретних тврдњи о интернету, откривен је велики раскорак:
- Свега 1% ученика тачно је одговорило на свих шест питања.
- Тек 34% ученика зна да не добијају сви исте резултате када претражују појмове на интернету (док 45% није сигурно).
- Само 26% зна да први резултат на Гуглу није нужно и најбољи извор информација.
- Тек 22% разуме да прва објава на друштвеним мрежама није последња ствар коју је неки пријатељ објавио, већ резултат рада алгоритма.
- Скоро четвртина ученика (23%) уопште не разуме шта значи „приватно прегледање“ (инкогнито режим).
Такође, млади су углавном пасивни конзументи – док 80% свакодневно слуша музику и гледа видео-снимке, чак 68% никада или скоро никада не креира нити уређује сопствени дигитални садржај.
Драстичан скок говора мржње и онлајн ризика
Упоредо са брзим технолошким променама, расте и рањивост деце на мрежи. Сваки четврти ученик је у протеклих годину дана најмање једном месечно био узнемирен неким онлајн садржајем или комуникацијом, што посебно погађа девојчице, старије адолесценте и децу нижег социо-економског статуса.
Подаци о конкретним ризицима показују следећу слику:
- Говор мржње: Готово три четвртине деце (око 75%) сусрело се са порукама које понижавају припаднике расних, родних, сексуалних и других мањина, док их трећина виђа бар једном недељно. Поређења ради, 2018. године такве садржаје видело је мање од половине испитаника (45%).
- Дезинформације и изазови: Две трећине ученика сусрело се са теоријама завере, а 42 одсто са опасним интернет изазовима.
- Поремећаји исхране и самоповређивање: Девојчице су дупло чешће него дечаци изложене садржајима који промовишу екстремну мршавост и анорексију (62% према 31%), као и садржајима о самоповређивању (55% према 42%).
- Сексуалне поруке (секстинг): Петина ученика (21%) примила је поруке сексуалног карактера у последњих годину дана. Забрињава податак да је трећина те поруке добила од потпуно непознатих особа – што је код девојчица дупло чешће него код дечака (46% према 21%).
- Преклапање насиља: Сваки десети ученик доживео је само дигитално насиље, а 9% и дигитално и насиље уживо. Половина деце која трпе малтретирање на мрежи доживљава га и у школи, а поред физичког изгледа, ставови и уверења (55%) постају један од главних повода за вршњачко насиље.
Јаз између деце и одраслих
Иако две трећине младих тврди да зна како да реагује на непријатне ситуације на мрежи, тек половина њих се на интернету заиста осећа безбедно, а свега 15 одсто друге кориснике доживљава као добронамерне и спремне да помогну.
Истовремено, комуникација са одраслима о дигиталном животу слаби. Мање од трећине деце наводи да родитељи са њима често разговарају о томе шта раде на интернету – што је пад у односу на 2018. годину, док се родитељи све више ослањају на техничке мере контроле. Иако већина ученика каже да им је генерално лако да причају са родитељима, када их нешто на интернету узнемири, родитељима се обрати тек 36 одсто њих, а наставницима занемарљивих три одсто. Када је реч о школском окружењу, ученици у већини подржавају правила забране телефона на часовима (35% наводи да им је доношење телефона у школу потпуно забрањено).
Ментално здравље и потреба за критичким размишљањем
Истраживање је посебно испитало везу између дигиталних навика и психолошког функционисања младих. Док се већина ученика осећа вољено и способно да доноси одлуке, више од половине пријављује тешкоће са пажњом, а више од трећине импулсивно понашање. Учестале симптоме анксиозности и депресије пријављује између 16 одсто и једне трећине испитаника.
Ставови младих према технологији су подељени: око две трећине препознаје њен допринос знању и свакодневном животу, али сличан проценат брине због утицаја на животну средину, прекомерног времена пред екранима, лажних вести и манипулације фотографијама. Ипак, чињеница да скоро две трећине деце сматра прихватљивим да технолошке компаније прикупљају њихове личне податке у комерцијалне сврхе – верујући да су ти подаци безбедни – јасно указује на потребу за систематском едукацијом која ће код младих развити критички однос према дигиталном окружењу.
Кључне препоруке аутора
Уместо универзалних забрана које често занемарују различите потребе деце и нарушавају њихова права на информисање и социјализацију, аутори студије наглашавају да решење лежи у едукацији и поверењу. Школе би правила о коришћењу телефона требало да граде у дијалогу са ученицима, док би настава морала да развија критички однос према технологији – од разумевања алгоритама и deepfake манипулација до заштите приватности.
Истовремено, кључну улогу имају одрасли: родитељи који кроз разговор без претње казном граде сигурну зону за децу, као и наставници и школски психолози који морају постати видљива и поуздана адреса за помоћ када се насиље из учионице прелије на интернет.
Целокупан извештај истраживања „ Дигитална свакодневица деце и младих у Србији“ доступан је на званичној страници Мисије ОЕБС-а у Србији.
