Екологија није неутрална тема – њене последице најтеже погађају оне који су већ на маргини друштва. Управо то препознају млади у Србији, показује Посебан извештај о младима и еколошким правима, заснован на истраживању међу више од 1.000 ученика основних и средњих школа.
Више од половине испитаника навело је да деградација животне средине највише погађа децу, сиромашне, особе са инвалидитетом, старије и припаднике националних мањина, док готово сваки трећи ученик није знао да идентификује најугроженије групе, што указује на мањак информација и системске подршке у разумевању овог проблема.
О раду са ученицима током истраживања говорио је Василије Керановић из Панела младих саветника Заштитника грађана, истичући да се свест и интересовање развијају тек када млади схвате да се њихов глас чује.
„Нисмо само будућност, већ и садашњост. Промене почињу од малих ствари – попут учешћа у оваквим истраживањима“, рекао је Керановић.
Шта даље?
Налази извештаја јасно указују на потребу да се млади систематски укључе у процесе доношења одлука, нарочито када је реч о политикама заштите животне средине и социјалне правде. Без њиховог учешћа, поручују учесници истраживања, решења неће бити ни дугорочна ни праведна — посебно за оне који су најрањивији.
Ова иницијатива је спроводена у оквиру заједничког програма Европске уније и Савета Европе Хоризонтал Фацилитy за Западни Балкан и Турску, у партнерству са Заштитником грађана, Панелом младих саветника и организацијама цивилног друштва, чиме се осигурава да увиди младих директно допринесу препорукама и будућим процесима доношења одлука.
Целу вест можете причитати ОВДЕ.
