Уочи Светског дана детета, на јучерашњој конференцији „Глас деце и препоруке за унапређење права детета у Србији“, Коалиција за мониторинг права детета је представила кључне налазе из Алтернативног извештаја цивилног друштва о стању права детета у Србији који је упућен Комитету за права детета Уједињених нација. Комитет за права детета прати примену Конвенције о правима детета у државама и упућује препоруке за унапређење примене.
Као позитивно је истакнуто: напредак у смањењу смртности ромске деце, унапређења приступа здравственој заштити за ромске мајке и децу, израда Регистра за децу са сметњама у развоју, проширење подршке менталном здрављу у неким градовима, као и поједине иницијативе у вези насиља над децом.
Приоритетне области:
Деца из рањивих група: деца Роми, са сметњама у развоју, без родитељског старања, у контакту са законом и у покрету изложена су дискриминацији, сиромаштву и социјалној искључености, уз недостатак приступа услугама, квалитетном образовању, здравственој заштити и правди.
ЗАКОНСКИ ОКВИР КОЈИ СЕ ТИЧЕ ПРАВА ДЕТЕТА:
Законски оквир карактеришу правне празнине и међусобна неусклађеност закона. Потребно је доношење Закона о правима детета који би успоставио Омбудсмана за права детета, ускладио друге законе, предвидео забрану свих облика насиља, право на здраву животну средину, јасно регулисао учешће деце у разним поступцима који се деце тичу на националном и локалном нивоу и др.
- Препоруке: Донети Закон о правима детета који би успоставио Омбудсмана за права детета и увести процену утицаја на права детета као обавезни захтев за доношење нових закона, како би се обезбедило да се права детета разматрају у планирању политика.
ПОДАЦИ:
У Регистру деце са сметњама у развоју евидентирано је 3.418 деце, свега 25,9% у односу на податке центара за социјални рад 2022. године.
У извештајима Деца у систему социјалне заштите Републичког завода за социјалну заштиту подаци нису ажурирани од 2022. године, са званичним образложењем да новији подаци центара за социјални рад нису објављени због недовољног квалитета и непоузданости након увођења информационог система СОЗИС.
- Препорука: Ојачати национални информациони систем који се односи на децу како би се омогућило прикупљање података рашчлањених по узрасту, полу, сметњи у развоју, географској локацији, етничком и националном пореклу и социоекономском статусу.
ЗАШТИТА ДЕЦЕ ОД НАСИЉА:
Деца су и даље изложена телесном кажњавању. Деца, нарочито која живе у установама, немају поверење или нису довољно упозната са механизмима пријављивања. Деца у систему алтернативне бриге и деца у неформалним ромским насељима имају знатно мањи приступ дигиталној комуникацији, што ограничава њихове образовне и развојне могућности и продубљује социјалну искљученост, али су истовремено у већем ризику од дигиталног насиља и експлоатације. Деца са сметњама у развоју се суочавају са неприступачним платформама и недостатком асистивних технологија.
- Препоруке: Унапредити механизме пријављивања насиља у свим областима који су прилагођени деци, поверљиви и приступачни, континуирано спроводити едукације деце и родитеља и експлицитно забранити телесно кажњавање деце у свим окружењима.
ДЕЦА У СИСТЕМУ АЛТЕРНАТИВНЕ БРИГЕ:
Упркос законској забрани институционализације деце млађе од три године, број деце на смештају у установама током година расте. Извештаји Европске уније о напретку континуирано истичу кашњења у деинституционализацији и недовољно финансирање услуга за превенцију издвајања деце из породица. Породице са децом са сметњама у развоју немају адекватну финансијску и социјалну подршку.
- Препоруке: Ојачати капацитете центара за социјални рад и побољшати квалитет служби за процену и планирање, спречити смештај деце у систем социјалне заштите усвајањем минималних стандарда за услуге интензивне подршке породици и обезбеђењем стабилног финансирања и приступачних услуга.
ОБРАЗОВАЊЕ:
Иако је образовање законски бесплатно, скривени трошкови (уџбеници, прибор, екскурзије, оброци) стварају баријере и неједнак приступ, што није у складу са Чланом 28. Конвенције о правима детета.
- Препоруке: Обезбедити заиста бесплатно и обавезно образовање и учинити средњу школу обавезном и бесплатном.
ОБРАЗОВАЊЕ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА:
Грађанско васпитање је изборно и недовољно ефикасно.
- Препорука: учинити грађанско образовање обавезним на свим нивоима.
ЗДРАВЉЕ ДЕЦЕ:
У Србији је ово право препознато у законима и стратегијама, али између прописа и праксе и далје постоје бројни изазови.
Као најважнији јавноздравствени приоритет је истакнуто ментално здравље младих које је изражено у постковид периоду и после трагедија у ОШ “Владислав Рибникар” и у Дубони у мају 2023. године па све до пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 2024. године. И поред помака у стварању партнерства државе и невладиног сектора, Меморандума који су заједнички потписали и неколико националних и регионалних конференција посвећених унапређењу менталног здравља младих, основни проблем су у недовољном броју стручњака који се баве заштитом менталног здравља деце и младих, недостатком подршке у заједници, великим регионалним разликама и оскудним финансијским средствима издвојеним за реализацију програма и активности у овој области.
Проблеми у другим областима су недовољан обухват имунизацијом деце од болести које се могу спречити вакцинацијом, те појавом епидемија које су заборављене у нас (велики кашаљ, мале богиње) као и потребом за унапређењем здравствене заштите трудница, новорођенчади и одојчади са заостајањем вредности свих показатеља (матернална смртност, неонатална смартност и смртност одојчади) за ЕУ просецима. Посебну пажњу заслужује и ризично понашање адолесцената (пушење, дрога и коцкање) за сада без одговарајућег одговора државних институција.
- Препоруке: Ојачати програме имунизације уз едукативне кампање, израдити нову стратегију која се бави контролом дувана, превенцијом злоупотребе психоактивних супстанци, исхраном, физичком активношћу и сексуалним и репродуктивним здрављем адолесцената, обезбедити приступачне услуге менталног здравља прилагођене деци на локалном нивоу.
ЖИВОТНИ СТАНДАРД:
Препорука да се оснажи подршка деци која живе испод границе сиромаштва није испуњена, а адекватност давања није унапређена. Током последњих десет година број корисника и удео расхода у БДП за програме новчане социјалне помоћи и дечијег додатка су смањени за 40-50%, а износи давања су недовољни за задовољење основних потреба и нису повећани у реалном износу.
- Препоруке: преиспитати критеријуме за испуњавање услова имовинског и приходног цензуса, повећати давања, преиспитати и побољшати коришћење Регистра Социјална карта.
ДЕЦА ИЗБЕГЛИЦЕ И ТРАЖИОЦИ АЗИЛА:
Деца избеглице и тражиоци азила и даље су изван система заштите и подршке. Они често немају приступ образовању, здравственој заштити и безбедном смештају. Институције немају успостављене механизме који би осигурале њихову системску заштиту. У пракси и даље нема јасних процедура нити одговорности између центара за социјални рад, полиције, школских установа и Комесаријата за избеглице. Неопходна је реформа приступа како би се деца у покрету третирала првенствено као деца, а не као мигранти.
- Препоруке: Свако дете, без обзира на статус, треба да буде укључено у националне политике заштите, уз обавезно именовање старатеља и индивидуалне планове подршке. Фокус мора бити на најбољим интересима детета, а не на миграционом статусу.
Порука конференције је јасна: упркос појединим помацима, бројни системи који би требало да штите децу у Србији не функционишу довољно добро. Коалиција за мониторинг права детета позива институције да приоритетно делују у областима превенције и заштите деце од насиља, образовања, менталног здравља, социјалне заштите и инклузије најрањивијих – зато што свако дете у Србији има право на безбедно, здраво и достојанствено одрастање.
На догађају је представљен и Дечји алтернативни извештај и њега можете погледати ОВДЕ.
