Међународни дан детета сваке године се обележава 20. новембра. На овај дан 1989. године, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Конвенцију о правима детета, најшире прихваћен међународни споразум о правима детета. Овај документ поставио је темеље за свет у којем су права детета препозната као универзална вредност.
Иако су остварени значајни помаци у заштити права деце широм света, и даље постоје бројне препреке које је потребно савладати. Деца се суочавају с проблемима сиромаштва, насиља, недостатка образовања и неједнаких шанси. Овај дан нас подсећа да смо одговорни за то да деци обезбедимо сигурно и подстицајно окружење у којем могу расти, учити и развијати своје потенцијале.
У контексту Међународног дана детета, подсетили бисмо на препоруке Мреже организација за децу Србије у Извештају Европске комисије у вези са унапређењем права детета у земљи. Извештај потврђује недостатак значајног законодавног и стратешког напретка у области права детета.
Један од кључних проблема који је наглашен јесте недостатак Стратешког плана за децу, с обзиром да је последњи Национални план за децу истекао још 2015. године. Такође, Србија још увек није ратификовала Трећи факултативни протокол уз Конвенцију о правима детета, који омогућава деци да поднесу жалбе директно Комитету Уједињених нација за права детета уколико сматрају да су њихова права повређена.
Стратегија за заштиту деце од насиља је истекла 2023. године, без адекватне евалуације њеног спровођења. Након масовне пуцњаве у школама у мају 2023. године, Србија је усвојила правилник о реаговању образовних установа на вршњачко насиље, али извештај указује на потребу унапређења секторских протокола за заштиту деце, након усвајања Општег протокола за заштиту деце од злостављања и занемаривања.
Извештај даље истиче да је Савет за права детета неактиван од 2023. године и наглашава потребу да држава обезбеди потребне ресурсе за његово функционисање.
Када је реч о изменама закона, Европска комисија примећује да 2023. године није било напретка у усвајању релевантних измена укључујући и Породични закон којим би требало изричито забранити телесно кажњавање деце у породици и дечје бракове. Нови Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетника у кривичном поступку треба да буде усклађен са правним тековинама ЕУ и међународним стандардима.
Србија такође треба да одговори на препоруке Ланзарот комитета у вези са Конвенцијом о заштити деце од сексуалне експлоатације и злостављања.
МОДС је у априлу 2024. године поднео допринос Извештају о напретку Србије за 2024. годину, у којем се указује на тренутно стање и застоје у законодавном и стратешком оквиру који регулишу права детета. У извештају се наглашава потреба за брзим деловањем у усвајању и измени закона у области права детета. Кључне тачке наглашене у извештају укључују Закон о правима детета, Породични закон, Трећи факултативни протокол уз Конвенцију о правима детета о поступцима комуникације, Закон о социјалној заштити и Нацрт закона о допунама Закона о заштити лица са менталним сметњама, чије измене морају бити пажљиво размотрене како би се осигурало да деца и млади добију одговарајућу заштиту и подршку, уместо институционализације и изолације.
