Аутор текста: Миодраг Шкундрић
Шта удишемо?
Једанаестог новембра 2024. године у 20 часова, Јагахпури, насеље у Њу Делхију, забележило је запањујуће висок ниво загађења ваздуха, с концентрацијом честица чађи од 537 микрограма по кубном метру (ПМ10 АQИ), што га је учинило најзагађенијим местом на свету у том тренутку. Истовремено, у Зајечару је измерено 479 микрограма честица чађи по кубном метру (ПМ2.5), чиме је овај српски град сврстао међу најзагађеније глобално те вечери.
Када погледамо ширу слику, постаје јасно да је квалитет ваздуха у већини градова Србије те вечери био оцењен као лош, врло лош, или чак опасан. У многим местима измерена концентрација честица чађи премашила је 200 микрограма по кубном метру, што представља озбиљан ризик по здравље људи и може имати дугорочне последице по квалитет живота.
Ако погледамо мапу света, југоисточна Европа — посебно Босна и Херцеговина, Србија и Северна Македонија — већ годинама спада међу најзагађеније регионе на глобалном нивоу. Овај део света дели проблем високог нивоа загађења с одређеним областима у Ирану, Пакистану, Индији и Кини.
Поставља се питање: да ли ће се стање загађења икада променити?
Постоји разлог за наду ако погледамо подршку Европске уније Србији. Тренутно се реализује осам пројеката у области заштите животне средине и шеснаест пројеката у области енергетике. Европска унија је у сектор заштите животне средине уложила 500 милиона евра, док је за енергетику издвојила чак милијарду евра, чиме се позиционирала као највећи инвеститор у ове области у Србији. Овај новац Србија добија кроз бесповратна средства и повољне кредите, што наглашава посвећеност ЕУ подршци у решавању проблема загађења.
Кроз ЕУ програм помоћи реализују се и пројекти ЕУ ППФ програм и ЕУ за Зелену агенду у Србији, који додатно подстичу одрживе промене у заштити животне средине.
Програм ЕУ ППФ обезбеђује техничку помоћ у вредности од 21 милион евра, финансирану из претприступних фондова Европске уније. Циљ програма је припрема техничке и тендерске документације за кључне инфраструктурне пројекте из области заштите животне средине, енергетике и транспорта. Поред тога, у оквиру програма организовано је преко 70 обука намењених представницима локалних и државних институција ради јачања њихових капацитета.
Истовремено, пројекат ЕУ за Зелену агенду у Србији доприноси декарбонизацији и испуњавању циљева Париског споразума о клими. Овај пројекат усмерен је на смањење загађења ваздуха, земљишта и вода, као и на усклађивање Србије са правним оквиром Европске уније у свих пет области Зелене агенде.
Остатак овог текста можете пронаћи на сајту организације Лобирање у јавном интересу Магазин Лобисти.
Организација Лобирање у јавном интересу из Краљева пројектом Прозор у свет, подржана је од стране Регионалног ЕУ ресурс центра, Ужичког центра за права детета, у оквиру Позива за доделу донација за покретање нових идеја и развој организација.
