Србија по мери детета: Шта држави недостаје да би деца заиста имала своја права?

Више од деценије након истека претходне стратегије 2015. године, док се на посебан закон и независну институцију за заштиту најмлађих и даље чека, организације цивилног друштва, стручна јавност и млади покренули су заједничку иницијативу за унапређење овог система.

Поводом Светског дана детета, у Београду је 17. новембра 2026. године одржан панел „Права детета у Србији – од изазова до заједничког деловања“, на којем је представљена иницијатива „Србија по мери детета 2027–2031“. Циљ иницијативе је покретање процеса израде нове националне политике за децу и стварање услова за системско и дугорочно унапређивање остваривања њихових права.

Панел су организовали Центар за права детета (ЦПД), Ужички центар за права детета (УЦПД) и Мрежа организација за децу Србије (МОДС), а окупио је стручњаке, представнике институција, организација цивилног друштва и средњошколце, који су разговарали о кључним изазовима и дефинисали правце заједничког деловања.

Отварајући панел, др Јелена Жунић Цицварић из Ужичког центра за права детета нагласила је да је након периода у којем је утицај цивилног друштва на јавне политике био сужен, неопходно поново отворити простор за заједничко деловање и сагледавање последица изостанка националне политике за децу.

Шта предвиђа план „Србија по мери детета“?

Директорка Центра за права детета Јелена Пауновић представила је иницијативу засновану на Конвенцији о правима детета и европским стандардима, која предвиђа прецизне рокове за деловање. Према том плану, широке консултације које обавезно укључују директне разговоре са децом требало би да буду завршене до краја јануара 2027. године, како би држава до краја јуна исте године усвојила нову националну стратегију и пратећи акциони план.

„Потребни су нам координација међу институцијама, видљив буџет за децу, поуздани подаци, независно праћење и јасна одговорност за резултате“, поручила је Пауновић. Да ова иницијатива нуди чврсту водиљу за израду стратегије потврдила је и проф. др Невена Вучковић Шаховић, некадашња чланица Комитета за права детета УН, уз напомену да ће коначан исход зависити од знања, свести и политичке воље доносилаца одлука. Уз политичку вољу, кључни предуслов за успех јесте и повезивање свих надлежних ресора, због чега је Ана Продановић из УНИЦЕФ-а истакла неопходност мултисекторске сарадње и поновног успостављања Савета за права детета.

Партиципација младих: Од форме ка суштини

Једна од централних тема скупа била је промена односа према гласу деце и младих. Маша Петијевић из ученичког парламента Јовине гимназије у Новом Саду пренела је искуства своје генерације из друштвено-политичких дешавања у претходне две године, истичући да је младима потребно више простора у школама како би разумели своја права и механизме укључивања.

„Научили смо да је могуће градити државу у којој желимо да останемо“, нагласила је Петијевић.

Да би тај ентузијазам постао део свакодневног функционисања државе, проф. др Јелена Врањешевић са Филозофског факултета у Београду указује да партиципација мора прерасти из повремене добре воље одраслих у законски гарантовану процедуру. Она истиче да присуство младих на конференцијама и панелима губи смисао уколико изостану три кључна корака: да се дечји глас чује пре доношења одлука, да деца имају стваран утицај на те одлуке и да институције имају обавезу да пруже повратну информацију о томе шта је са њиховим предлозима урађено.

Безбедност и одговорност у дигиталном добу и ери вештачке интелигенције

Посебан фокус стављен је на изазове са којима се деца суочавају на интернету и кроз развој вештачке интелигенције. Позивајући се на налазе истраживања „Деца Европе на интернету“, Ивана Савић из Центра за права детета упозорила је да држава често посеже за рестриктивним мерама према деци, уместо да регулише рад платформи и уклања системске узроке ризика.

„Када сазнамо да се плафони у школама обрушавају, одговор не може бити да деци једноставно забранимо одлазак у школу. Очекујемо да се утврде и отклоне узроци опасности. Исти принцип мора важити и за дигитално окружење“, истакла је Савић.

Она је као пример навела Нацрт закона о забрани мобилних телефона у школама, оцењујући да се заштитна сврха мере мора ускладити са другим правима детета из Конвенције, уз испитивање мање рестриктивних алтернатива. Уместо пребацивања терета на децу, Савић предлаже да Србија развије регулаторни оквир по узору на европски Акт о дигиталним услугама, који обавезује платформе на транспарентност и ублажавање системских ризика.

Говорећи о вештачкој интелигенцији и правима будућих генерација, Ивана Савић је скренула пажњу на еколошку цену технологије – потрошњу воде, енергије и ресурса коју захтева физичка инфраструктура АИ система. „Ако морамо да бирамо између воде коју ће деца пити и воде коју ће користити системи вештачке интелигенције, предност морају имати деца. Профитабилност технологије никада не може бити изнад права детета“, закључила је она.

Слободно цивилно друштво као услов за заштиту деце

О ширем друштвеном контексту у којем делују организације за децу говорио је Саша Стефановић из МОДС-а. Он је упозорио на притиске са којима су се у претходне две године суочавала удружења која пружају услуге деци и родитељима, наглашавајући да рад са децом у условима заробљених институција организацијама пружа тек привидну сигурност.

„Видели смо да се освојене слободе – на удруживање, окупљање и изражавање мишљења – лако губе, а мукотрпно враћају. Као друштво добили смо нову прилику и морамо наставити да бранимо те слободе, без обзира на то ко је на власти, вођени најбољим интересом детета“, поручио је Стефановић.

Кључна порука са панела је да досадашња пракса, у којој се о деци одлучује без довољне повезаности ресора и са тек повременим укључивањем младих, мора да се промени. Будућа политика захтева системски приступ у којем ће глас деце имати стварну тежину, улагања бити видљива у буџету, а одговорност институција прецизно утврђенa.

Документ „Србија по мери детета – Предлог основа и приоритета за националну политику права детета 2027–2031“ доступан је за преузимање и коментаре на сајту Центра за права детета и партнерских организација. 

Остале вести