Округли столови на тему превенције раних бракова – представљене препоруке
Детињство не би смело да се прекида пре времена, нити да прерано одрастање одузме девојчицама шансу за образовање. Свако дете заслужује безбрижне школске дане и прилику да сутра само изабере свој животни пут. Са жељом да се стане на пут рано уговореним браковима и осигура сигурније окружење за најмлађе, у Врању и Сремској Митровици одржани су округли столови посвећени превенцији ове појаве и јачању локалних механизама заштите деце.
Скуп у Врању одржан је 9. септембра, док је дан касније одржан и скуп у Сремској Митровици. Ови догађаји окупили су представнике локалних институција, организација цивилног друштва и стручњаке који се свакодневно боре за дечја права.
Кроз отворен и конструктиван дијалог представљени су налази истраживања о узроцима и учесталости дечјих бракова на овим подручјима, као и предлози практичних политика.
Реалност на терену: Скривена „тамна бројка” и правосудни изазови
Представљени подаци указују на суморну чињеницу да су дечји бракови у великој мери присутни као „тамна бројка” – појава која остаје невидљива за званичну статистику јер се многи случајеви одвијају неформално и ван домашаја надлежних служби.
Истраживање доноси и забрињавајући јаз између пријава и коначног судског епилога. Пример ради, у Врању од 11 поднетих пријава за сумњу на принудни брак ниједна није резултирала процесуирањем за ово кривично дело (члан 187а КЗ). Разлози леже у изузетно тешком доказивању силе и претње, али и масовном повлачењу исказа жртава услед притиска породице и околине, због чега се случајеви често преквалификују на блажа кривична дела или потпуно падају у заборав.
Такође, као кључни фактори ризика идентификовани су хронично сиромаштво, рано напуштање школе (нарочито на прелазима између 4. и 5. разреда и по завршетку основне школе), родни стереоптипи и критичан период летњег распуста када су деца ван институционалног надзора. Посебно је наглашено да дечји бракови нису „културолошка специфичност” нити традиција било које заједнице, већ озбиљно кршење права детета, као и директан ризик за улазак у ланац трговине људима.
Конкретна решења: Како прећи са реакције на превенцију?
Учесници су разговарали о реалним изазовима са којима се службе сусрећу у пракси, при чему је ставаљен акценат на то да институције реагују тек када је случај већ пријављен, док систем раног препознавања ризика тек треба изградити. Из предлога практичних политика произашле су следеће кључне препоруке:
- Обавезујући међусекторски протоколи: Неопходно је успоставити јасне локалне протоколе и усмерене тимове за брзу размену података између школа, центара за социјални рад, полиције, тужилаштва и здравствених установа.
- Спречавање осипања из образовања: Образовање је најснажнији штит за будућност девојчица. Потребно је увести школске тимове за рано препознавање неоправданих изостанака и пружити финансијску и менторску подршку девојчицама из угрожених породица како би остале у школском систему.
- Рад у заједници и теренска подршка: Едукација родитеља, ангажовање ромских здравствених медијаторки и педагошких асистената, као и отварање сигурних, анонимних саветовалишта (“Сафе Спаце”) кључни су за промену ставова и пружање подршке жртвама.
- Интеграција у локалне политике: Превенцију дечјих бракова потребно је директно уврстити у локалне акционе планове за младе и децу, уз обезбеђивање конкретних буџетских средстава за превентивне програме.
Са оба скупа послата је јасна и снажна порука да је заштита деце одговорност првенствено институција, али да и организације и имају важну улогу. Удруженим радом институција, стручњака и читаве заједнице можемо створити окружење у ком свако дете остварује права – право на образовање и слободан избор сопствене будућности.
Детаљне налазе истраживања и предлоге практичних политика можете преузети и прочитати на следећим линковима:
Предлог практичне политике за Град Врање
Предлог практичне политике за Град Сремску Митровицу
