Ženska istorija i aktivističke veštine
Да ли су за активизам важне само добра воља и посвећена акција? Иако је ово питање, очигледно, реторичко, многи који тек залазе у активизам из дана у дан схватају да им недостају вештине на разним пољима. То урушава њихово самопоуздање, а будући да им, услед мањка вештина као једног од кључних ресурса, одређени циљеви делују неоствариво, мења се и стратегија њиховог деловања.
Женска економско еколошко едукативна организација (ЖЕКО), приликом обнављања [ЖЕКО је званично регистрован 2008. године] свог рада крајем 2022. године, кренула је управо од овог увида. Схватиле смо да жене које воде удружења жена у малим местима и на селу (или учествују у њиховом раду) често осећају да им недостају специфична знања и вештине како би њихове организације могле да расту и напредују.
Недостатак практичних вештина, на пример коришћење дигиталних алата и платформи попут Зоома и Гоогле Меет-а, или пак чињеница да жене често не знају како да кажу не захтевима околине и да властите потребе учине приоритетом доводе до тога да се оне спонтано повлаче из активизма или да не користе свој пуни потенцијал.
Постепено, ствара се утисак да је феминистички активизам привилегија добростојећих жена из развијених урбаних центара. Ми смо желеле да то променимо тако што ћемо понудити нову визију феминистичког образовања. Лик и дело Соње Дрљевић, феминистикиње и мостоградитељке, био је кључни путоказ у реализацији те идеје.
Водећи се увидом Соњиних другарица и сарадница да теорија мора бити неодвојива од праксе и свакодневног живота, креирале смо програм женских студија, намењен првенствено женама које немају дипломе хуманистичких наука, и које живе и раде у малим срединама. Тако је настао самообразовни курс онлајн женских студија Фондације Соње Дрљевић. Реч самообразовни указује на то да је наша улога понајвише у осмишљавању процеса учења и пружању ресурса, док полазнице знања и вештине које им нудимо прилагођавају својим потребама.
Знања о томе како су се жене организовале и бориле за своја права у прошлости су инспирација за то како се жене могу организовати данас. Али не само то. Језик феминистичке теорије, концепти попут родне равноправности, родно осетљивог језика, родног буџетирања, угњетавања, грассроот покрета одавно су ушли како у јавну сферу, тако и у законодавство, у свету и код нас.
Наш програм осмишљен је тако да активисткињама и будућим активисткињама помаже да разумеју све ове појмове како се не би осећале изостављено или нестручно у поређењу с невладиним организацијама чије чланице и запослене вешто баратају овим изразима.
С обзиром на то да нам је било важно да овај образовни програм буде доступан женама које би иначе могле остати искључене из главног тога феминистичког активизма, решиле смо да се све активности одвијају онлајн, укључујући и тестирање, након чега су полазнице могле самостално да одштампају сертификат. Логика иза оваквог начина рада била је да женама омогућимо да временом и простором располажу у складу с бројним другим обавезама. То се односи не само на радне обавезе, већ и на дужности у породици и заједници.
Прошле године, наш програм је завршило четрнаест полазница из Бродарева, Ужица, Никшића, Чајетине, Ниша.
Такође, снимиле смо и објавиле пет интервјуа с феминисткињама чија су нам искуства и борбе и данас значајана када говоримо о начинима на који можемо градити женски покрет.
Једна од саговорница била је и стручњакиња за родну равноправност Биљана Малетин. Она је истакла да се жене често, чак и када су у питању политичарке на високим функцијама, повлаче под претпоставком да не знају довољно о одређеној теми.
Активно бележење и чување историје женског покрета је, у том смислу, подсећање на традицију и изворе нашег активизма. Што више знамо о женама које су се бориле пре нас, то чвршће верујемо у своје место у тој континуираној борби.
