Док ће већина рећи да је за опстанак организације и њен развој пресудно да имају доступна финансијска средства (тога никад доста), забораве за тренутак да су у савременом окружењу, дељење информација, размена знања и сарадња постали кључни фактор успеха организација.
Констатујемо како се данашњи свет брзо мења. Али, имамо ли одговор како се носити са брзим променама и како унети позитивне промене у наше окружење? Да ли постоји консензус код ваших сарадника о томе шта промена заправо подразумева?
Да кренемо од најопштијег. Друштвена смо бића и тајна успеха наше врсте је способност сарадње и повезивања око заједничких циљева. Рефлекс тог исконског види се у бројним удружењима грађана која настају из потребе да се одговори на тешкоће које превазилазе снаге појединаца. Помаже нам да се осетимо делом заједнице, да се супротставимо савременој динамици друштвеног и економског живота која атомизује друштво и чини да се осећамо отуђено и усамљено. А нисмо.
Повезујемо се и проналазимо са људима са којима делимо заједничке вредности. Вредности, које делују некако апстрактно када пробамо да их разумемо, препознамо, наведемо, по утицају на наш живот и последице које могу да оставе на једно друштво далеко су од апстракције. Оне управљају нашим понашањем, усмеравају наш однос према људима, заједници, природи. Оне нас повезују, око њих правимо мрежу пријатеља, сарадника, организација.
Снажна асоцијација која се јавља за савремени свет је растућа повезаност. Кажу да та све већа повезаност данашњег света и само умрежавање чини привлачнијим. Удружења су одавно препознала колико је у данашњем свету важно бити повезан и умрежен. Препозната као потреба међу самим удружењима, тема „Умрежавање“ се тако нашла међу тренинзима у ЕУ Ресурс центру за цивилно друштво у Србији. Како бисмо активистима приближили значај заједничке сарадње, размене и подржавања да би се њихови гласови једнако чули, препознали и уважавали, током неколико мајских обука говорили смо управо о покретачкој снази мреже – о типовима мрежа, различитим структурама мрежа; како их дефинишемо, шта нам доносе; како се управља мрежом – оперативно и стратешки; шта је неопходно да једна мрежа буде ефикасна и одржива, односно шта су предиктори одрживости једне мреже…
ЗНАМО ЛИ ШТА ЈЕ ЗАПРАВО УМРЕЖАВАЊЕ?
На првом месту, многе ствари нам се чине саморазумљивим, па тако и сам појам умрежавања. Мислимо да ћемо лако објаснити и на друге пренети разлог постојања наше групе, удружења, мреже. У том подухвату нам се опет чини да сви једнако разумеју шта нам ваља чинити, односно, које (друштвене) промене треба остварити да бисмо отклонили све оно што представља сметњу у нашем личном и животу заједнице. И пре него што смо се освестили, наша мрежа се распала, појединци који су били језгро наше групе отишли су за својом агендом. Јер… Они склони саморефлексији нађу се помало у чуду како то да други нису видели тако јасну и просту ствар – која промена је потребна. До начина како до промене (које промене) нисмо ни стигли.
Наилазимо и на фрустрацију многих колега коју изазива недостатак вештина и знања у коришћењу нових, дигиталних технологија. Код неких се јавља осећај да им измичу информације које најављују нове трендове и да губе на релевантности, да не кажемо важности за своју заједницу и циљ који њихово удружење има.
И долазимо до тога да би нам у том послу умрежавање могло помоћи – умрежавање схваћено као средство које нам омогућава да постигнемо консензус и остваримо промене.
ПРАВИ МЕХАНИЗАМ ЈАЧАЊА УТИЦАЈА НА ПРОМЕНЕ
У том духу, схватамо да нам је потребан већи утицај за промене (чијом снагом често нисмо задовољни), а онда и неопходно знање како до ефикасног утицаја да дођемо. И да нам недостају ресурси и капацитети. Хронично. Јер смо мала организација (а ко није, или још боље, а ко су велике организације), јер смо ван центра, на периферији, далеко од главних токова и догађаја.
Због свега овог, умрежавање се види као механизам који омогућава појединачним удружењима да јачају своје капацитете, утицај, видљивост. Савремено окружење, несигурно, променљиво, захтева нове вештине и понашања, нова знања и идеје. Они који су отворени и спремни на сарадњу, отворени да усвајају нове концепте и приступе имају веће шансе да остваре своју мисију и жељене промене.
И за крај оставићу један лични доживљај са поменутих тренинга о умрежавању у оквиру ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво у Србији. Док је свако од учесника са одржане обуке понео нове увиде о свом удружењу, где се њихова мрежа налази, размишљања у ком смеру могу да крену, искуства других, нове контакте – мој најјачи утисак било је подсећање једног од колега на речи чувеног филозофа да је „звездано небо изнад мене и морални закон у мени“ управо оно што покреће многе људе у удружењима која себе сматрају малим, а по духу и посвећености су бескрајни.
Аутор текста:
Саша Стефановић, директор Мрежа организација за децу Србије – МОДС
*годинама ради на повезивању и умрежавању удружења, са националним и међународним искуством у тој области. Тренер је на програму обуке ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво о грађењу, функционисању и/или унапређивању мрежа удружења.
Текст је преузет са ЕУ РЕСУРС ЦЕНТРА ЗА ЦИВИЛНО ДРУШТВО.
