-радна верзија која ће бити основ за консултативни процес-
Циљ овог извештаја јесте разумевање контекста у ком су се догодила масовна убиства у мају 2023. године у Србији, из перспективе заштите и бриге о менталном здрављу.
Циљ је и развој колаборативног приступа и пружања препорука у вези са потребним системским унапређењима које би омогућиле дугорочну превенцију и адекватну реакцију у кризним ситуацијама с којима се друштво у Србији може суочити у будућности. Како многобројне околности трагедија које су се догодиле нису познате или су недовољно транспарентне, а узроци оваквих догађаја вишеструки и комплексни, циљ овог извештаја није да да одговоре на питања у вези са самим догађајима и њиховим узорцима.
Извештај насупрот томе тежи да анализирајући (1) потребе за бригом о менталном здрављу, (2) у овом тренутку постојећи систем заштите, као и (3) реакцију система и надлежних на трагедије које су се догодиле, пружи смернице у вези са тим како заједнички можемо и морамо да (из)градимо солидарно друштво и како да заједнички о менталном здрављу боље бринемо.
Резултати истраживања спроведених у Србији показала су да су потребе за адекватном бригом о менталном здрављу становника у Србији велике. Сваки шести становник испуњава критеријуме за дијагностиковање неког од најчешћих поремећаја менталног здравља, а оквирно сваки трећи становник у Србији има значајне психичке сметње. Поред тога, истраживања су показала и да се велики број особа које имају психичке тешкоће, не обраћа за стручну помоћ, а да се као главни разлози издвајају недостатак новца и стигма. Анализа доступне подршке показује да ресурса за адекватну бригу о менталном здрављу Србији нема довољно, да не постоји адекватна примена модела менталног здравља у заједници, као и да постоји потреба за унапређењем постојећег и доношењем новог нормативног овкрира. Поред тога, потребно је повећање транспарентног и рационалног улагања у бригу о менталном здрављу и формирање координационог тела које би организовало, координисало и пратило примену потребних мера и корака који би водили унапређењу заштите и промоције менталног здравља у Србији. Коначно, анализа системског одговора на мајске трагедије показала је да пружање адекватне и све обухватне подршке директно погођенима, а затим и широј заједници, није било правовремено.
Кроз одоговор на ову кризу, на површину су испливала многобројна системска ограничења која је неопходно превазићи како би у будућности било могуће обезбедити адекватну и правовремену акутну и континуирану подршку у кризи.
На основу анализе, дате су опште и специфичне препоруке за унапређење бриге о менталном здрављу у Србији, груписане у неколико тематских целина:
Унапређење нормативног оквира
Улагања у бригу о менталном здрављу
Унапређење доступности и приступачности услуга
Унапређење броја и положаја стручног кадра
Научна утемељеност бриге о менталном здрављу
Едукација
Координација
Текст у целости можете прочитати кликом ОВДЕ.
ИЗВОР: Мајска платформа
