поводом Нацрта закона о забрани коришћења мобилних телефона у основним и средњим школама
Поводом Нацрта закона о забрани коришћења мобилних телефона у основним и средњим школама, који је иницирао Заштитник грађана, а који смо као организације посвећене заштити и унапређењу права детета и људских права анализирале, осећамо професионалну и друштвену одговорност да се јавно огласимо. Сматрамо да је од изузетног значаја да се пре евентуалног усвајања овог прописа укаже на озбиљне правне, педагошке и практичне недостатке који би у примени могли довести до повреде права детета. Наш циљ није оспоравање потребе да се питање употребе мобилних телефона у школама уреди, већ да допринесемо проналажењу решења које је у складу са уставним и међународним стандардима, најбољим интересом детета и савременим образовним приступима.
Експертске анализе овог Нацрта указују на то да је јавна расправа погрешно постављена као избор између потпуне забране и неограниченог коришћења мобилних телефона у школама. Суштинско питање није да ли телефоне треба забранити, већ како обезбедити да њихова употреба буде у складу са најбољим интересом детета, правом на образовање и захтевима савременог дигиталног друштва. Уместо дилеме „за или против технологије“, фокус мора бити на адекватном одговору образовног система на дигиталну реалност у којој деца одрастају.
Забрана није замена за образовну политику. Иако може деловати као брза интервенција, она не решава суштинско питање – како развијати одговорно, безбедно и сврсисходно коришћење технологије. Децу не припремамо за савремени свет тако што их из њега искључујемо, већ оснаживањем да се у њему сналазе на одговоран начин.
Предложени модел отвара озбиљна питања пропорционалности, једнакости, заштите приватности и изводљивости у пракси. Посебно забрињава чињеница да се предлаже увођење најрестриктивнијег режима, без јасних доказа да су претходно размотрена блажа и одрживија решења. Такође, остаје нејасно како ће се такав режим примењивати у различитим школама и контекстима, а да се притом осигура пуно поштовање права детета.
Сматрамо да је од суштинског значаја да се у овој расправи уважи глас ученика. Њихови ставови потврђују да је могуће успоставити разумна и примењива правила – ограничити коришћење током наставе, обезбедити заштиту података и јасно дефинисати изузетке, без прибегавања потпуној забрани. Деца нису само предмет заштите, већ и носиоци права и одговорни учесници у образовном процесу.
Одржив приступ овом питању захтева јасна правила, јачање дигиталних компетенција, укључивање родитеља и наставника, као и реалистичну процену капацитета за спровођење мера. Без тога, постоји ризик да закон остане формално решење без стварног и дугорочног ефекта на безбедност и образовање деце.
Позивамо надлежне институције да преиспитају предложени модел и отворе простор за инклузивну и аргументовану расправу која ће резултирати уравнотеженим решењем, утемељеним на правима детета, савременим образовним принципима и реалним могућностима школа.
Експертско мишљење проф. др Невене Вучковић Шаховић, које садржи правну и институционалну анализу Нацрта закона, доступно је на следећем ЛИНКУ.
Забрана без оснаживања не решава проблем – она га само одлаже.
Организације ће наставити да, у оквиру своје експертизе, пажљиво анализирају даљи развој и евентуалне измене Нацрта закона и да о његовим потенцијалним последицама по права детета правовремено обавештавају јавност.
