Организације цивилног друштва окупљене око Платформе „Одрживи развој за све“ објавиле су четврти мониторинг извештај о припремљености Републике Србије за спровођење Агенде 2030, под називом „Да ли је циљ на видику?“.
Извештај је намењен представницима јавног и бизнис сектора, академске заједнице, организација цивилног друштва, као и грађанима који желе да стекну увид у то колико је Србија тренутно спремна за достизање циљева одрживог развоја, да ли је у одређеним приоритетним областима постигнут напредак и који су могући наредни кораци.
Шта нам показују најновији подаци?
Према „Извештају о одрживом развоју Европе за 2023/24”, Република Србија се налази на 30. месту од 34 европске државе које су предмет анализе, што је напредак за једно место у односу на претходну годину. За пет циљева је наведено да се налазе на путу ка остварењу, за пет циљева уочен благи напредак, док је за пет циљева оцењена стагнација. Подаци нису доступни за ЦОР 2. Свет без глади и 14. Живот под водом.
Организације окупљене око Платформе „Одрживи развој за све“ подсећају да су циљеви одрживог развоја и сама Агенда 2030 веома сложени и да је неопходно прилагодити их националним приликама. То подразумева дефинисање развојних приоритета и релевантних потциљева, који одсликавају приоритете Србије, након чега следи и локализација циљева одрживог развоја, односно, њихово интегрисање у локална планска документа. Читав процес треба спровести уз што шире друштвене консултације и унапређење партнерства између различитих сектора. Ово није нимало једноставно, узимајући у обзир да је остало свега шест година за спровођење Агенде.
Кораци ка циљу
Да би се Агенда 2030 позиционирала као један од приоритетних процеса, потребно је да се надлежност за управљање, координацију и спровођење Агенде и постизање циљева одрживог развоја јасно одреди у Закону о министарствима, као и да се ови процеси нађу у годишњем плану рада Владе Србије.
Друга група препорука односи се на усклађивање планских докумената и правног оквира с Агендом 2030, попут усвајања Плана развоја Републике Србије, хијерархијски највишег документа развојног планирања. Приликом његовог доношења требало би спровести широк и транспаретан друштвени дијалог, који подразумева дефинисање развојних приоритета и прилагођавање циљева одрживог развоја приликама у Србији.
Када се ради о успостављању институционалних механизама и механизама координације потребно је формирати „Међуресорну радну групу за спровођење Агенде УН о одрживом развоју до 2030. године”, која би требало да успостави сарадњу са заинтересованим странама у различитим активностима и на различитим нивоима. Додатно, важно је објединити и учинити видљивим информације о свим институцијама, радним групама и другим телима која се баве овим процесом.
На крају, када је реч о механизмима за праћење напретка и извештавање о постизању циљева одрживог развоја, „Извештај о напретку у остваривању циљева одрживог развоја до 2030. године у Републици Србији” Републичког завода за статистику требало би допунити проценом удаљености од циљаних вредности показатеља и ефективности мера јавне политике које су са њима повезане, у сарадњи са надлежним институцијама, радним групама и другим телима. У њему је потребно јасно назначити за које показатеље нису доступни подаци и за које се не могу доносити закључци.
Цео извештај можете прочитати ОВДЕ.
Вест преузета са ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво у Србији.
