Представљамо неформалну групу…
Када у једној породици дете добије дијагнозу, читав свет се окрене наглавачке. Сви питају за дете, сви се баве дететом… Али, ко пита како је мама? Ко пита како је тата?
У нашем друштву фокус се готово увек ставља на дијагнозу детета, док родитељи деце са сметњама у развоју, инвалидитетом или хроничним болестама остају невидљиви, исцрпљени и препуштени сами себи. Од њих се очекује да буду „суперхероји“, а систем неретко заборавља да су они пре свега људи којима је потребна подршка, разумевање и предахе.
Три другарице из гимназијских дана које деле исто име – Јелена (дефектолошкиња и породична саветница), Јелена (апсолвенткиња дефектологије) и Јелена (програмерка у просвети) – одлучиле су да то промене. Окупљене у неформалну групу „заЈедно”, покренуле су иницијативу „Да брига о породици буде брига свих нас”.
ИЗНЕНАЂУЈУЋИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Шта су Смедеревци рекли у анкети?
Све је почело обимним истраживањем у коме је учествовало 80 родитеља из Смедерева. Резултати су послали јасну и опомињућу поруку целој заједници:
- 65% родитеља незадовољно је подршком у васпитно-образовном систему (вртићима и школама).
- 55% родитеља истиче незадовољство здравственим и системом социјалне заштите.
- Чак 85% родитеља спољну помоћ тражи у приватном сектору, плаћајући сами терапије и третмане за своју децу, што ствара огроман финансијски притисак.
- Ако се питате шта им је тренутно најпотребније – одговор није само новац, већ ВИШЕ ВРЕМЕНА ЗА СЕБЕ, предахе и развијање услуга подршке у самој локалној заједници!
СИГУРНА ОАЗА БЕЗ ОСУЂИВАЊА Сузе, загрљаји и реченице које се памте
У склопу пројекта организоване су четири психосоцијалне радионице за родитеље и хранитеље, које су водиле стручњакиње са психотерапијским искуством. Кроз теме попут Мапе подршке, Дрвета породичне снаге, Управљања стресом и Игре која повезује, родитељи су коначно добили простор где не морају да глуме снагу.
Дворана се брзо претворила у место наде, где су се делиле најтеже личне приче, али и спасоносни смех.
Моја породица има одсечене гране… Моје дете је било невидљиво за систем све до 13. године.
Када сам психијатру рекла шта ме све мучи, рекла ми је: Ти ниси луда, ти си само тужна.
Исцрпљена сам. Али овде сам схватила да моји проблеми постају мањи када их поделим са онима који ме заиста разумеју.
Радионице су од стране учесника оцењене скоро чистом петицом (4,95), уз поруку: Треба нам више оваквих сусрета, желимо поново да изађемо из куће!
ЗАШТО ЈЕ ОВО ВАЖНО?
Када оснажимо родитеља, створили смо боље сутра за дете и стабилнију заједницу.
Чланице групе „заЈедно” показале су да брига о породицама деце са сметњама не сме бити приватна ствар затворена у четири зида. То је питање солидарности читавог друштва. Њихов рад се наставља: план је да се створе трајне групе подршке и омогући организовано чување деце како би родитељи могли да удахну и посвете време себи.
Прелистајте нову електронску БРОШУРУ групе „заЈедно”, поделите њихову причу и будите део мреже која разуме, подржава и оснажује!
