Организација Центар за унапређење менталног здравља – ЦеУМ, реализује пројекат „Мапирање локалних ресурса за подршку менталном здрављу у Ужицу“ кроз програм Донације за покретање нових идеја и развој организација, а у циљу унапређења система менталног здравља.
Брига о менталном здрављу је од изузетне важности, нарочито код младих особа, будући да период адолесценције представља формативни период у развоју, па је у овом добу могуће деловати превентивно како се код младих не би касније јавиле потешкоће у области менталног здравља. Ако се не препознају у раној фази, мање психолошке потешкоће се могу развити у проблеме са менталним здрављем који утичу на све области живота. Брига о менталном здрављу младих је била важна како у прошлости тако и данас, једино је ова тема последњих година добила доста више на значају, имајућу у воду и Ковид-19 пандемију и последице које је оставила на ментално здравље становништва, а нарочито младих људи. Резултати неколико истраживања која су спроведена последњих година говоре у прилог томе да и грађани Србије, пружаоци услуга на локалу, али и доносиоци одлука препознају да развој саветовалишта за младе треба да буде приоритет у њиховим локалним заједницама.
По подацима које је објавио УНИЦЕФ, ментално здравље и даље није тема о којој се отворено разговара међу младима, а постоји и значајна друштвена стигма везана за тражење стручне помоћи. Подаци показују да у Србији 36% адолесцената тражи помоћ од родитеља, 26% адолесцената тражи помоћ од вршњака, само 18% тражи помоћ од специјалиста, једна трећина младих не зна како може добити психолошку помоћ, 37% каже да би стигма у вези са менталним здрављем морала да се смањи како би се млади охрабрили да затраже помоћ ако им је потребна. Сви ови наведени подаци које смо добили кроз новија истраживања и који раније нису били доступни, говоре да постоји велика потреба за развојем услуга, програма и интервенција заштите менталног здравља младих, као и да млади имају потребу да се обрате за подршку, али да нема довољно доступних бесплатних услуга и да је присутна стигма када је реч о теми менталног здравља међу младима.
Тренутно не постоје студије који би нам дале упоредан приказ података везаних за ментално здравље младих у различитим земљама. Постоје подаци које периодично објављује Светска здравствена организација кроз њихов Атлас менталног здравља, и који се односе на одраслу популацију у различитим земљама. Занимљиво је да ови подаци указују да у Србији и Норвешкој постоји отприлике исти проценат људи са тегобама у домену менталног здравља, иако Норвешка има на располагању чак 10 пута више стручњака који раде у службама заштите менталног здравља. Што се тиче података за Србију, пре Kовид-19 пандемије нисмо имали озбиљнија истраживања која су се бавила темом менталног здравља. Тек током 2021. и 2022. године, у Србији су спроведена два велика истраживања: Прва епидемиолошка студија преваленције психијатријских поремећаја у одраслој популацији Србије (CoV2Soul.rs), и студија организације ПИН – Ментално здравље у Србији: процена потреба, фактора ризика, и баријера у добијању стручне подршке. Ова истраживања указују на следеће:
– Око трећине становништва Србије може се сматрати психолошки угроженим, док су код сваког шестог становника Србије присутне сметње које заслужују пажњу клиничара у том тренутку – највише су присутни поремећаји због употребе алкохола (7.6%), депресивни поремећај (2.2%) и генерализовани анксиозни поремећај (1.9%). Психијатријске сметње у прошлости јасно су утврђене код 14.6% становништва, али само једна трећина се обраћала за помоћ стручним службама, док преко 10% одрасле популације користи лекове за смирење месецима и годинама, не тражећи помоћ психијатра.
– У Србији постоји изражена стигматизација особа менталним поремећајима, а најмање свака трећа особа имала је блиско искуство са особом са психичким тегобама.
– Као главни разлози због којих се неко ко има изражене психичке тегобе неће обратити за стручну помоћ, издвајају се неповољнија финансијска ситуација особе и самостигматизација, односно склоност да се обраћање за стручну помоћ доживи као лични неуспех.
Погоршању менталног здравља допринела је значајно пандемија Ковид-19, и то како код других осетљивих група тако и код популације младих. По подацима УНИЦЕФ-а, 17% деце и младих у Србији је током пандемије приметило погоршање свог менталног здравља, а истраживање које је спровела Кровна организација младих Србије (КОМС) током Ковид-19 пандемије говори о томе да је више од трећине младих наводило да су им биле потребне услуге психолошке подршке током последњих шест месеци, али да их нису користили, примарно због ниске доступности ових услуга.
Имајући у виду горе наведене податке, организација Центар за унапређење менталног здравља – ЦеУМ, која је основана са циљем да ради на унапређењу система менталног здравља пре свега усмеравајући се на локални контекст града Ужица, започела је са имплементацијом пројекта „Мапирање локалних ресурса за подршку менталном здрављу у Ужицу“.
Када се сагледа локални контекст везан за Град Ужице, утисак је да иако тема менталног здравља све више добија на значају, не постоји адекватна анализа потреба за овом врстом услуга, као и да различити системи подршке не функционишу на синхронизован начин, што значајно утиче на доступност и одрживост ових услуга.
Један од циљева овог пројекта је добијање увида које све локалне услуге постоје које имају за циљ унапређење менталног здравља грађана и грађанки града Ужица, који су све доступни ресурси подршке и шта све постоји од локалних стратегија и политика из ове области. ЦеУМ ће у наредном периоду тежити да допринесе свеобухватном унапређењу система бриге о менталном здрављу у Граду Ужицу, у партнерству са другим институцијама и организацијама које су баве овом темом.
Никола Танасковић
ЦеУМ – Центар за унапређење менталног здравља
