Комисија је данас објавила свој пети годишњи Извештај о владавини права, у ком се на равноправној основи систематски и објективно испитују кретања у области владавине права у свим државама чланицама. У поређењу са првим издањем Извештаја о владавини права усвојеним 2020. године, државе чланице и ЕУ у целини су много боље припремљене за откривање, спречавање и превладавање нових изазова. То доприноси отпорности наших европских демократија и узајамном поверењу у ЕУ. Такође доприноси добром функционисању јединственог тржишта и користи пословном окружењу које подстичу конкурентност и одрживи раст.
Од првог објављивања 2020. године Извештај је постао прави покретач позитивних реформи: две трећине (68%) препорука из 2023. је спроведено у целини или делимично. Међутим, у неким државама чланицама и даље постоје системски проблеми и стање се додатно погоршало. Ти проблеми су размотрени у препорукама из овогодишњег извештаја. У њему нема препорука за земље кандидате јер се за те земље оне издају искључиво у контексту годишњег пакета мера за проширење.
Овогодишњи извештај први пут садржи четири поглавља о појединачним земљама о развоју ситуације у Албанији, Црној Гори, Северној Македонији и Србији. Укључивање ових држава кандидата, које су највише напредовале у процесу приступања, у Извештај о владавини права подржаће њихове напоре у спровођењу реформи, помоћи властима да остваре даљи напредак у процесу приступања и да се, као будуће државе чланице, припреме за наставак рада на владавини права.
Према Специјалном истраживању Евробарометра које је објављено данас, више од 70% грађана ЕУ сматра да ЕУ има важну улогу у очувању владавине права у њиховој земљи. Готово 90% грађана ЕУ сматра да је важно да све државе чланице поштују темељне вредности ЕУ, и то мишљење се није променило од 2019. Осим тога, код грађана у многим земљама ЕУ знатно се повећао и осећај да су информисани о темељним вредностима – укупно 51% грађана ЕУ сматра да су добро информисани о темељним вредностима ЕУ и владавини пара, у поређењу са 43% у 2019. години.
Као и сваке године, Извештај за 2024. годину укључује званично саопштење у ком се испитује стање у целој ЕУ и 27 поглавља о појединачним земљама у којима се разматрају битне промене у свакој држави чланици. Извештај такође укључује оцену спровођења прошлогодишњих препорука и на основу тога се још једном дају посебне препоруке упућене свим државама чланицама.
Извештај обухвата четири стуба: националне правосудне системе, оквире за борбу против корупције, слободу и плурализам медија, као и друге институционалне системе провере и узајамне контроле.
На овом линку можете пронаћи питања и одговоре и више информација о Извештају владавине права за 2024. годину.
Главни закључци и препоруке
- Реформе правосуђа
Реформе правосуђа су и прошле године биле високо на листи политичких приоритета, при чему су многе државе чланице предузеле мере на основу препорука из 2023. и спровеле реформе договорене у контексту Механизма за опоравак и отпорност. Неколико држава чланица је покренуло или додатно напредовало у важним реформама за јачање независности правосуђа. Предузеле су законодавне мере за јачање независности и делотворности правосудних савета, побољшање поступака именовања судија, између осталог и за највише судове, или јачање самосталности тужилаштава. Истовремено и даље постоје одређени системски проблеми у вези са независношћу правосуђа, а уочени су одређени случајеви погоршања стања. Државе чланице су такође увеле мере за побољшање ефикасности и квалитета правосуђа, као и за олакшавање приступа правди. Међутим, у неколико држава чланица плате судија и тужилаца су разлог за забринутост и отежавају запошљавање квалификованог правосудног особља.
Стога се у овогодишњем извештају препоручује државама чланицама да реше питања као што су потреба за заштитним мерама у поступцима именовања судија у судовима и ниже и више инстанце, самосталност тужилаштва или потреба за обезбеђивањем одговарајућих ресурса за правосуђе, укључујући плате.
У земља кандидатима предузете су важне реформе, између осталог на уставном нивоу, како би се ојачали независност правосуђа и квалитет правосудних система. Међутим, потребан је додатан рад, посебно у областима које се тичу функционисања самоуправних тела судства и именовања судија.
- Оквири за борбу против корупције
Корупција је и даље озбиљан проблем за грађане и предузећа у ЕУ, према резултатима Специјалног и Брзог (флеш) истраживања Евробарометра из 2024. о ставовима грађана и предузећа о корупцији у ЕУ.
Резултати Специјалног истраживања Евробарометра показују да Европљане и даље брину напори националних влада у борби против корупције: 65% грађана сматра да се случајеви корупције на високом нивоу не решавају у довољној мери, а само их 30% сматра да су напори владе у борби против корупције ефикасни. Слично томе, 51% предузећа са седиштем у ЕУ сматра да особе или предузећа која суделују у корупцији буду ухваћени или пријављени надлежним органима. Око три четвртине тих предузећа сматра да превише блиске везе између предузећа и политике воде до корупције (79%) и да фаворизовање и корупција нарушавају пословно надметање (74%). Широм ЕУ, у просеку 68% грађана и 64% предузећа са седиштем у ЕУ сматра да је корупција раширена у њиховим државама чланицама.
Од прошле године државе чланице су побољшале своје институционално окружење за успешнију борбу против корупције, између осталог и повећањем ресурса за службе за спровођење закона, тужилаштава и правосуђа. Истовремено су потребне даље мере како би се ојачали превентивни оквири, као што су они који уређују лобирање и правила о сукобу интереса и пријављивању имовине, и осигурале ефикасне истраге и кривично гоњење у случајевима корупције. То се узима у обзир у овогодишњим препорукама.
У земљама кандидатима ојачани су правни и институционални аранжмани, иако је потребно додатно ојачати истрагу и кривично гоњење случајева корупције.
- Слобода и плурализам медија
Од последњег извештаја о владавини права неколико држава чланица је предузело конкретне кораке за побољшање безбедности новинара и њиховог радног окружења, између осталог имајући у виду иницијативе Комисије као што су Европски акт о слободи медија (ЕМФА), који је већ на снази и у потпуности се примењује од августа 2025, Директива и препорука против стратешких тужби против јавног деловања („Анти-СЛАПП“) те Препорука о безбедности новинара.
Надаље, задаци и надлежности неколико националних регулаторних тела за медије су проширени, између осталог и због ступања на снагу Акта ЕУ о дигиталним услугама, као и због новог успостављања или проширења регистара стварног власништва на интернету.
Међутим, у неколико држава чланица и даље постоји забринутост у погледу независног управљања или финансијске стабилности јавних медијских сервиса, транспарентности власништва над медијима, права на приступ јавним документима те транспарентне и праведне расподеле државног оглашавања. Комисија је још једном издала неколико препорука о свим тим темама, укључујући безбедност новинара.
У земљама кандидатима постоје потешкоће, посебно кад је реч о транспарентности власништва над медијима, независности регулаторних тела или јавних медијских сервиса и безбедности новинара, иако су у некима од њих спроведене реформе како би се решила нека од тих питања.
- Институционални системи провере и узајамне контроле
Државе чланице су наставиле да унапређују квалитет својих законодавних процеса и да у њих укључују заинтересоване стране, што је тренд забележен и у претходним извештајима о владавини права. Неке државе чланице су ојачале статус и ресурсе националних институција за људска права, заштитника грађана и других независних тела. У неколико држава чланица настављене су и иницијативе за јачање оквира и финансирања цивилног друштва.
Међутим, у појединим државама чланицама и даље постоје изазови, као што су прекомерна примена убрзаних поступака или општи квалитет израде законодавства, као и у процесу консултација са заинтересованим странама. Цивилно друштво и борци за људска права се све више суочавају са изазовима, правним ограничењима и нападима, укључујући системска ограничења њиховог ангажмана у одређеним државама чланицама. То је забрињавајући тренд који је већ забележен у претходном извештају.
Како би решила утврђене проблеме, Комисија је издала препоруке за функционисање законодавног процеса, оснивање и функционисање независних тела те подстицајно окружење за цивилно друштво.
У земљама кандидатима је и даље постоје изазови у даљем системском поступању на основу препорука заштитника грађана и других независних тела. Уочене су и потешкоће с квалитетом израде законодавства и консултацијама са заинтересованим странама.
Изјаве чланова Европске комисије:
Потпредседница за вредности и транспарентност, Вера Јурова, је изјавила: „Владавина права је лепак за наше демократије и заштита наших права. Без владавине права наше демократије и економије би биле у расулу. Пет година смо осмишљавали алате за владавину права у складу са нашим заједничким вредностима и данас смо много боље опремљени да се суочимо са изазовима. Рад на извештају о владавини права подстиче сталан дијалог са државама чланицама. Овогодишњи извештај показује да су државе чланице унапредиле и ојачале владавину права, не само спровођењем препорука Комисије. Нажалост, постоји забринутост у неколико држава чланица у различитим категоријама. То значи да је потребно још више радити на побољшању независности правосуђа, ефикасној борби против корупције и побољшању безбедности новинара и организација цивилног друштва.“
Комесар за правду, Дидије Рајндерс, је изјавио: „Пет година након првог Извештаја о владавини права, боље смо опремљени да откријемо, спречимо и одговоримо на нове изазове владавине права. Видели смо да дијалог може помоц́и да се направи важан напредак. И управо због тога овај извештај служи и наставиц́е да служи као референца за покретање дебата на националном нивоу и помоц́ у покретању националних реформских агенди. Као што данашњи налази подвлаче, иако има позитивних помака, још увек има простора за побољшање. Јачање владавине права је континуиран рад за све државе чланице и земље у процесу проширења. Охрабрујем све државе чланице да наставе да раде на примени препорука.“
Даљи кораци
Комисија сада позива Европски парламент и Савет да наставе с општим расправама и расправама за поједине земље на основу овог извештаја и да према препорукама додатно размотре како се може остварити конкретан напредак. Такође позива националне парламенте, цивилно друштво те друге кључне заинтересоване стране и актере да наставе дијалог о владавини права на националном и европском нивоу, и то уз већи ангажман грађана. Коначно, Комисија позива државе чланице да се активно посвете решавању проблема и искориштавању прилика утврђених у извештају и спремна је да им помогне у даљем спровођењу препорука.
Како је председница фон дер Лајен најавила у својим Политичким смерницама за 2024 – 2029, Комисија ће наставити да унапређује своје праћење и извештавање и да јача системе провере и узајамне контроле, најпре праћењем спровођења препорука. Како би се осигурало да извештај узима у обзир сва питања из целе Европе, извештају ће се додати и димензија јединственог тржишта. Тако ће се размотрити питања повезана са владавином права која утичу на предузећа, посебно мала и средња предузећа, која послују прекогранично.
Кад је реч о земљама кандидатима, Комисија ће наставити да прати утврђене проблеме, између осталог у следећим годишњим извештајима о проширењу. Додатне земље кандидати ће се укључити у извјештај о владавини права зависно од тога колико и када буду спремне.
Контекст
Владавина права је важна за све грађане и предузећа у ЕУ јер је предуслов за поштовање других вредности. Она гарантује поштовање темељних права у складу са скупом темељних демократских вредности, осигурава примену права ЕУ и подупире пословно окружење погодно за улагања. Саставни је део самог идентитета Европске уније.
Годишњи Извештај о владавини права је резултат интензивног дијалога с националним властима и заинтересованим странама и обухвата све државе чланице и четири земље кандидате на основу исте објективне и транспарентне методологије, при чему су за сваку земљу анализирана иста питања. Квалитативна процена коју је спровела Комисија била је усмерена на битна кретања од усвајања четвртог годишњег извјештаја о владавини права у јулу 2023, сразмерно кретањима.
Извештај је окосница годишњег Циклуса владавине права. Тај годишњи циклус је превентиван и служи да промовише владавину права и спречи настанак или продубљивање проблема. Одвојен је од других елемената у Пакету инструмената ЕУ за владавину права и допуњује, али не замењује, механизме који се темеље на Уговорима који омогућавају ЕУ да реагује на озбиљнија кршења владавине права у државама чланицама. Ти инструменти укључују прекршајне поступке и поступак за заштиту темељних вредности Уније у складу са Чланом 7 Уговора о Европској унији.
Пето издање извештаја наводи посебне препоруке за све државе чланице, што је пракса уведена 2022. Анализа садржи и квалитативну процену напретка који су државе чланице оствариле у спровођењу препорука из 2023. године, узимајући у обзир општи контекст у државама чланицама. Зависно од напретка оствареног у различитим под-деловима сваке препоруке, Комисија је у сваком случају закључила своју процену на основу следећих категорија за праћење примене: није остварен напредак, остварен је одређени напредак, знатан напредак или пуна примена.
Овогодишње препоруке су састављене на основу процена из поглавља по земљама и дијалога с државама чланицама те уз потпуно поштовање начела једнаког поступања. При издавању препорука Комисија је посебну пажњу посветила томе да остану усмерене и уграђене у европске стандарде те је узела у обзир националне правне системе. Осим тога, осигуравају се доследност и синергија с другим процесима, као што су Европски семестар, механизам условљавања буџета и Механизам за опоравак и отпорност. У будућим извјештајима о владавини права наставиће се праћење примене овогодишњих препорука. Препоруке би требало читати заједно с проценама у поглављима по земљама у којима се разматрају одређена спорна питања, а сврха им је да помогну државама чланицама да предузму мере за њихово решавање.
Од 2020. захваљујући неколицини нових иницијатива ЕУ подигнути су заједнички стандарди у областима које су директно релевантне за владавину права, ослањајући се на резултате праћења у контексту овог извештаја. То укључује Европски акт о слободи медија и Пакет мера за борбу против корупције, укључујући предлоге за ново законодавство за борбу против корупције у ЕУ и јачање ЕУ режима санкционисања корупције у спољној димензији ЕУ.
Након најаве у Говору о стању Уније 2023. укључивање одређених земаља кандидата у Извештај о владавини права за 2024. годину, заједно с државама чланицама, подржаће те земље у реформама како би се пре приступања остварио неповратан напредак у области демокрације и владавине права, а након приступања гарантовали трајно високи стандарди. Албанија, Црна Гора, Северна Македонија и Србија сада учествују у извештају о владавини права, чиме се уважава њихов напредак у процесу приступања, посебно кад је реч о унапређивању владавине права. Тај ће приступ у будућности обухватити и друге земље кандидате, зависно од њиховог напретка.
Извор: ЕУ у Србији
