Пре тачно две године, Друштво психолога Србије се огласило као професионално удружење и изразило свој став забринутости због глобалног стања у друштву, сматрајући да психолози „као део шире друштвене заједнице, с обзиром на своје стручне компетенције и у складу са Етичким кодексом, имају посебну одговорност и обавезу да делују у складу са јавним интересом и да реагују на негативне друштвене појаве”.
Том приликом изражена је наша „дубока забринутост поводом континуиране друштвене кризе, која поред економских, социјалних, здравствених и других последица, значајно нарушава и ментално здравље грађана“. Тада је истакнуто да се у друштвеном контексту као што је наше грађани суочавају са егзистенцијалном несигурношћу и неизвесношћу услед отежаног запошљавања, сиромаштва, корупције и криминала, девалвације моралних и културних вредности, урушавања квалитета образовања и других негативних друштвених појава, док јавни дискурс у свеукупном медијском простору наставља да промовише и продубљује мржњу и нетолеранцију и да појачава поларизацију у скоро свим сегентима друштва.
Данас, две године касније, контекст у којем живимо је значајно усложњен – сведочимо разарајућим ратним страдањима у свету, великим миграцијама и турбулентним културним преображајима и сукобима, а у Србији смо суочени са два масакра и њиховим страшним последицама. Истовремено, искрена емпатија са жртвама и њиховим породицама, покренула је грађанску солидарност, као природну људску потребу за отпором према насиљу.
У циљу ублажавања последица ове трагедије у великом броју ангажовани су и психолози у оквиру Друштва психолога Србије. Не умањујући многе позитивне ефекте индивидуалне и групне подршке пружене великом броју директних и индиректних жртава ове трагедије, контекст у коме се помоћ пружала истовремено је подстицао и поларизације, конфликте, доживљај неразумевања, па и недостатка емпатије. На жалост, чини се да је наша социјална реалност прожета хроничним проблемима, те да уместо да трагични догађаји буду опомена целом друштву и подстицај за позитивне системске промене, креирају се нове подељености.
Због тога желимо да нагласимо да у друштвима у којима је ограничена могућност грађана за истинито и потпуно информисање, где се истина крије и искривљује, а медијски садржаји глобално промовишу агресију и нетолеранцију и отворено или суптилно охрабрују насиље и поделе, очекивано је да грађани чешће осећају немир, неизвесност, несигурност и да се интензивирају поделе и сукоби међу њима. У таквим условима се отежано долази до конструктивних решења, тешко развија осећај сигурности и успоставља међусобно поверење. У друштву у коме је критичко мишљење обесхрабривано, образовање обезвређено, где се врше различити притисци па и застрашивањем, а конформизам охрабрује, јачају апатија, безнађе и аномија, а ментално здравље грађана, посебно младих, постаје све угроженије што нажалост показују и истраживања. Доживљај одсуства контроле над одлукама које се тичу сопственог живота и живота заједнице, могу да произведу беспомоћност, пасивизацију и депресивност.
Напори психолога који континуирано пружају психолошку подршку грађанима током различитих друштвених криза и трагедија које погађају појединце, али и ширу заједницу, у великој мери бивају умањени целокупним стањем у друштву. Наш рад може имати само ограничене жељене ефекте на унапређење менталног здравља грађана ако се усмеравамо искључиво на појединце, а не обазиремо на контекст у коме живе и раде, ако се критички не односимо према догађајима у друштву и не улажемо стручни напор да се услови живота и суживота стално поправљају, ако вредности које заступамо не потврђујемо и личним примером, ако пристајемо на различите микро и макро друштвене аномалије које се данас агресивно промовишу, на гушење слобода мишљења и говора и не бранимо основне демократске вредности.
Наша је професионална, лична и грађанска обавеза да јавно станемо у одбрану циљева и вредности које смо дефинисали као постулате нашег професионалног деловања и да доследно указујемо на њихову важност и улогу у успостављању и одржању општег и психолошког благостања свих наших грађана.
Друштвене околности су се, нажалост, погоршале у свету и код нас, али је наш став остао исти. С тога понављамо закључак објаве ДПС-а из јануара 2022. године: „Ценећи људски живот и људска права као највише вредности које нико нема право да угрожава зарад својих личних интереса, позивамо на толеранцију и промовисање демократских принципа, слободу говора и мишљења и активног деловања против друштвене неправде, а у циљу општег интереса и очувања менталног здравља и психолошког благостања грађана. Солидарност и преузимање одговорности за квалитет сопственог живота и живота заједнице, не угрожавајући туђу безбедност, представља начин да повратимо и очувамо достојанство и људске вредности и да се изборимо са безнађем, страхом и беспомоћношћу“.
Ово је позив свима нама да водимо рачуна о томе какав свет, какве вредности и какве обрасце понашања и комуницирања остављамо наредним генерацијама.
Проф. Тамара Џамоња Игњатовић
Председница Друштва психолога Србије
Извршни одбор Друштва психолога Србије
Вест преузета са сајта Друштво психолога Србије.
